Branič

848

е р а н и ч

(реалног) кривичних дела. Писци другог правца, случајеве Бо1и8-а ^епегаПв-а решавају у смислу признања увек једнсг хотичног свршеног кривичног дела. Према разлици мотива таквог решења, овај ее последњи иравац дели на неколико теорија: 1) Као најстарија по пореклу јавља се теорија опште наме))е (\Уећег), која претпоставља спајање две намере, ашпшб песапсН и гпнтив осеиНапсП, у једној општој кривичној склоности, откуда је и произашо назив Оо1и« депегаИв. 2) Теорија продужења прве кривичне намере, створене искључиво на тој фикцији , као да прва намера, ашпшз пееашП, продужава да постоји чак и тада, кад лице мисли да ју је већ постигло, пзвршило. 3) Теорија изједначавања друге намере с првом, створене на следећим обзирима: друга је намера поникла из прве, њоме је, тако рећи, изазвата и причињена, те према томе све, што је свршено под утицајем друге намере, може се односити на прву, као на сво.ј извор.

ОДЕЉАЕ ЧЕТВРТИ. ПРИМЕНА КАЗНЕ НА КРИВИЧНО ДЕЛО. ГДАВА ПРВА Примена назненог законина на нривично дело.

I. Важноет казненог законика. Опште иогодбе, које одређују врсту казни предвиђених у закону за поједина кривична дела и њихову размеру, састоје се, прво, у границама примене казненог законика, друго, у оном утицају на величину казне, кога закон признаје разним: околностима, које у неколико улазе у састав кривичног дела које се суди, као особине субјекта, предмета и кривичне радње, а у неколико пак које његовом саставу не припада]у. 1. Важноет казнвног законика по времену. Сваки законик, на наравно, и казнени, важи, т. ј. мора бити испуњен и усвојен од свих лица и установа., на то обавезних, од мемента његова ступања у силу ца до момента ње, гова укинућа. а. Ступање закона у силу и укидање његово.