Branič

КРИВИЧНО ПРАВО

857

границама ове сФере јесте цитање чисто историјско, које не цодлежи општем принципиелном решењу и које се решава по-зитивним правом сваке епохе према својств^ међународних односа. Резумишући оне критеријуме, којима се руководи у овој области или може да се руководи позитивно право, ми долазимо до следећих Формула: проширење судске власти дотичне државе ван граница њене територије може се одређивати принципом субјектипне националпости, по коме се власт државних судова распростире на сва дела, која су извршили ма где њени поданици; принципом обЈвктивне националности или реалним, по коме се државна судска власт распростире на сва дела, извршена ма где и ма према коме, само ако су она управљена против њених интереса или права њеног поданика; најаад, принципом универсалним или космонолитпчким, ио коме се судска власт сваке државе распросгире на сва кривична дела, ма где, ма коме и против ма кога она изршена била Ово последње начело, које се истиче у новије време, гута сва остала. Није тешко видети, да с гледишта данашњих блиских међународних односа, чак заједничко дејство два прва принципа, националног и реалног, може се показати недовољним. С гледишта савремености, кад међународни односи постају све тешњи, држава не може да трпи то, да кривац који је добегао на њену територију остане некажњен. Ранија усамљеност држава и националност за данас је преживела свој век и тежња новог живота управљена је на то, да је замени идејом оиштег међународног савеза, управљеног на заштиту општег реда и поретка заједничким силама. У том правцу раде енергично владе појединих држава, закључавајући међу собом уговоре и конвенције за развиће и заштиту узајамних међусобних интереса. Полазећи од цретпоставке о таквој заједници интереса свих народа односно заштите реда и поретка, теорија права може истаћи принцип универсалпе надлежности, чија се садржина огледа у аФоризму: свако кривично дело, ма где и ма црема коме оно било извршено, може да суди свака држава, на чијој се територији покаже кривац. Законодавац, усвајајући један од ових принципа, може да уводи и стварно уводи, у односу према кривичним делима, извршеним на страни, различите врсте ограничавања, према ■суштини међународних односа. Тако, он може да распростире .казнену власт својих судова на кривична дела извесног рода,