Branič

858

Б Р А Н И Ч

например, религиозна, политичка; моиге да ограничи обим судске власти на важнија кривична дела, не простирући га на мање важна кривична дела; може да уведе процесуална огра' ничења — да тражи тужбу оштећеног или одговарајућу изјаву од стране државе, на чијој је територији кривично дело извршено и т. д. в. Одредбе нашег познтивног права. Наш је законодавац у § 5 казненог законика усвојио територијални принцив: „ко год учини у Србији какво казнимо дело, судиће се и казнитн по казнителним законима ове земље". Обим власти наших судова у погледу на дела, извршена на страни, одређује се применом принципа субјективне националности. На основ_\ нринципа субјективне националности власт наших судова распростире се на срнске поданике, који су извршили кривично дело на страни, по одредбама §§ 7 и 8> казненог законика. У § 7 изражен је један део принципа кад Србин на страни изврши кривично дело против своје отаџбине, њених власти или њених иоданика; у § 8 други део кад је он извргаио кривично дело против власти страних држава или против права њених поданика*). 3. Издавање криваца. Призн; вајући понекад, према горе изнесеним начелима,. надлежност судеке власти неколиких држава у односу према једном и истом кривочном делу, кривично право, по обзирима пракгичне процесуалне удобности, даје преимућетво падлежности суда оног места, где је дело учињено. На оенову ових обзира израђен је у међународним одноеима институт пзда■вања криваца ради њихова суђења и кажњавања у меету извршења кривичног дела, ако еамо суђење над њимн и казна није била извршена у оној држави, у којој се они налазе. Овај институт служи као једино средство да се отклони некажњивост кривца, који је и&вршио кривично дело у једној државии скрио се у другу, чији поданик он није и на чије поданике он својим делом није насрнуо Без обзира на такву несумњиву важност и корисност инетитута издавања криваца, кривично право не може да иризна •'-) Законодавства западне Јевропе, иризнавајући принцип субјективне националности, ограничавају примену принципа објективне националности тнме,. што казне странца само тада, кад је кривично дело управљено против државе-, а не нротив приватних лица (Франпуско и немачко право\