Branič

860

Б Р А Н И Ч

вичног дела, које не допушта издавање, и мешовитог кривичног дела, које га допушта. У позитивном кривичном праву питање о издавању криваца мало је разрађено; оно се решава појединим конвенцијама, закљученим на начелима узајамности. У данашње добо пониче тежња да му се да тачан појам у казненим законицима. На том основу стоји и наш казнени законик, нотчињавајући се горе изнесеним гледшптима, која паже у литератури. По нашем позитивном праву могу се издавати само странци, али се ни у ком случају не доцушта издавање српских поданика другој држави. 11о § 6 нашег казненог законика: „ни један Србин неће сс издавати страној власти да га она испитује и казни за дела казнима, која 6и овај учинио било у Србији било у страној држави«. XX. Тумачеае закона и примева аегова ххо а-налозгији 1. Тумачење закона. Текст закона, или његове речи, јесте одећа законодавчевих мисли, јесте начин и оруђе, помоћу кога законодавна норма најтачнијим путем јавља о свом посгојању. Према томе, иримењујући казнени законик, ми, очигледно, примењујемо не његове речи, но изражену у њему мисао законодавчеву, која и саставља стварну садржину обавезних за нас законских иретписа; ирема томе примена закона пре свега изазива потребу да се пронађе законодавчева мисао, изражена у речима закона. Радња, на ово управљена, назива сз објашњењем, интерпретацијом или тумачењем закона. а. Правила тумачења. Ва тумачење закона морају, наравно, да поетоје извесна оишта иравила. Теорија о кривичном праву даје их у следећим руководним аФоризмима: 1) Речи закона не дају претписе, већ мисао, изражену у речима. 2) П1то није иоменуто у закону^ чега нема у њему, то се не може тражити путем ма каквих извештачених побуда. 3) Законодавац не може да жели и да мисли беемислено; према томе, на ма какве противности или нејасности наишли у речима закона, увек у њима морамо тражити паметне одредбе, увек се мора полазиги од претпоставке, да законодавац изјављује своју мисао логично и правилно. 4) Сви иоједини делови закона састав.љају једну целину.