Branič

« кривично право 859

његову неограничену примену. Издавање, ирво, не сме бити допуштено у оним случајевима, кад се кривично дело, као веома штетно и опасно по једну државу, не предсгавља ни у колико као такво за другу, и кривац се може показати у својој новој отаџбини потпуно исправним и корисним грађанином;таква су политичка кривична дела у ужем смислу и многа ролигиозна кривична дсла. Друго, издавање не сме бити донушгено у свим оним случајевима, кад влада оне државе, у којојкривац тражи прибежишта или је ухваћен, има основа да посумња, да суд над њим у држави, која тражи издавање, неће бити извршен правилно; да ће суд бити извршен цод утицајем политичких сграсти и под притиском владпјуће партије, или да ће се кривац подврћи насиљу ван суда и закона. Тако стање ствари може понићи већином при тако званим мешовитим политичким кривичним делима, т. ј. кад се општа кривична дела — убиство, разбојништво, паљевина и др., врше ради политичких сврха или под њиховим изговором; сем тога, оно може понићи и у свим оним случајевима, кад се лице, које нема у својој прошлости тешко кривично дело, оптужује за ма какво опште кривично дело и тражи се издавање по овој последњој оптужби. Јасно је, да у свим таквим случаЈевима, влади државе, у којој се налази кривац, мора биги дато право да га издаје или не издаје по својој увиђакности, по обзирима свих околности дела и више изнесених погодаба. Влада мора да изда кривца, ако сматра да он заслужује казну и ако је уверена. да ће он бити кажњен по закону и по величине кривице; напротив, не мора да издаје кривца. ако ових погодаба нема. Ово друго ограничење издавања, а то је, неиздавање лица, која су окривљена за мешовита дела, не признаје се, између осталога, данас у науци; напротив, већина писаца, руководећи се тежњом да се огклони могућност некажњивости таквих лица, која, под изговором политичких сврха, врше општа кривична дела, траже издавање свих криваца за мешовита кривична дела, нри чему потчињавају ово издавање начелу узајамности међу државама и ограничавају се условом дч се издати кривац суди и казни јсамо за опште кривично дело, искључујући његов политички елеменат. При таквој поставци дела, само по себи потиче нерешено или, бар, нерешено за сада питање: где је граница између чистог политичког кри-