Branič

870

Б Р А Н И Ч

мената повторавања, које етвара позитивно право у својству самосталних посебних института, као што су стицај и поврат. У том погледу представници теорије борбе с личним погодбама кривичности потпуно су у праву у својој тежњи да се одвоје од тих, по спољашњим знацима раздвојених иојмова и да у својим иокушајима извуку из широког знака повтора вања, узетог у целини, нове представе, на оенову више општих и дубоких критеријума: Наш казнени законнк предвиђа погодбе поврата у глави VII, § 71—73 једнородност кривичних дела, осуда за раније дело, да не буду дела из немарности и непажње учињена и да није протекло десет година од кад је кривац издржао или у новцу платио или му је опроштена казна на коју ]е за пређашње нсгог рода зло дело осуђен бно. Например, оптужени се налази у поврату за опасну крађу — § 71 казненог законика, кад је рапијом пресудом осуђпван за дело исгог рода (В. Решење 1 Одељ. Касац. Суда № 277|1903 год.). ^Свртиће се)