Branič

872

БРАНИЧ

„Кад се из- чл. XVII уредбе о штампи турске царевине види, да се поданици ове државе кажњавају за увреде и клевете нанете путем штампе владаоцима страних држава који су пријатељи или савезници Турске Царевине, и кад се ничим не утврђује, да је Србија у непријатељству са Турском Царевином, нити иначе има доказа да се у Турској не примењује ова одредба њиховог закона о штамгш у погледу увреда или клевета, нанетих путем штампе нашем владаоцу: — онда је погрешко нахођење суда, да се чл XVII пом. закона Турске Царевине, не испуњава услов чл. 37 нашег закона о штампи". Првостепени суд ниЈе усвојио ове примедбе Касац. Суда, већ је, под 17. новембром ове год. бр. 30012, дао на њих ове противразлоге: 1. „Заштита личности страних владара преставља једну међународну норму, која за своју примену увек претпоставља и изискује раван обим реципр цитета у кривичном процесу. Реципроцна заштита у примени својој јавља се стално у подједнаком обиму, јер се иначе искључује могућност вршења права кажњавања, за чију је заштиту реципроцитет постао. Природа ове заштите таква је, да не допушта, да реципроцитет буде у вршењу свом условљен или у примени модусом ограничен. Такве споредне одредбе износе слободу власти једне државе да примену казне може одбити, а чим та хипотеза може да постоји, рецинроцитета, као узајамне заштите, немаПрема овоме, не може се допустити примена казне у једној држави ако је примена казне у држави увређеног владара ограничена моду-сом, чији обим није одређен законом, већ је у својој примени остављен субјективној оцени политичке власти стране државе. Примена, дакле, реципроцитета, мора да буде увек могућа, без икаквих специјалиих услова а да то буде, реципроцитет у примени не сме бити ограничен, нити ма у чему слободан за модиФикацију, јер то већ не преставља реципроцитет као општу узајамну норму, већ редовну законску одредбу за једну врсту дела, која "са реципроцитетом никакве везе нема, и чија примена, по правилу, никад није условљ°на реципроцитетом. Могућност, дакле, примене узајамне заштите, која могућност и преставља суштину реципроцитета, изискује ла ретдипроцитет увек буде раван, безуслован, неограничен, нити ма каквој модификацији подложан.