Branič

ИЗ СУДНИЦЕ

87В

2. Такав реципроцитет Турска не даје страној држави, нити примену казне за свога владаоца условљава ре ипроцитетом. Увреде страних владара путем штампе у Турској, не иодлеже никаквом реципроцитету. Оне су предвиђене у глави XVII. Уредбе о штампи као кривична дела, без обзира на то, да ли аакони држаке увређензг владара, дају заштиту за турска владара. При свем том, ке тражећи реципроцитет уредба о штампи у Турскрј изнела је јаче заштитно средство за своје поданике, ограничавајући саму примену казне и истичући као услов за одговорност оваких штампарских преступа пријатељство или савезништво државе увређеног владара задржавајући. на тај начин, за себе потпуну слободу у најглавнијем Факту: да ли ће примену казне допустити или одбити. Према овоме, заштита, која се даје владару Србије у Турској, није равна оној заштити, која се даје владару Турске у Србији Закон-о штамии у чл. 27. тражи за своју примену законски реципроцитет без икаквих модуса и услова. Такав реципроцитет не даје чл XVII турске уредбе о штампи, јер он износи један модус, којим се увек може од стране политичке власти одбити примена казне за увреду страних владара. 3. Спорно питање није у томе, да ли је услов из турске уредбе. о штампи испуњен, и за овај конкретан случај доказан, нити је питање у томе, да ли овај услов у примени постоји и врши се од турских власти, као што примедбе Касац. Суда износе, јер и једно и друго подлежи искључиво оцени турских судова и власти, који примену чл. XVII поменуте урецбе врше, кад примена буде Јнаступила. Одлуке турских судова и власти о правилној примени и разумевању чл. XVII њихове уредбе немају никаквог утицаја на одлуке наших судова о примени нашег чл. 37. закона о штампи која се примена тражи од наших власти. Начелно је питање за наше судове искључиво у томе да ли постоји уТурској онакав реципроцитет, какав се у нашем чл. 37 зак. о штампи тражи, јер од тога зависи, да ли ће се примена ове одредбе допустити и дело увреде за страна владара сматрати да по нашем закону као кажњиво постоји. Пигање је, дакле, само у томе: да ли наш чл. 37. закона о штампи допушта за своју примену раван или нераван, услован или безуслован, модусан или чист, без икакке ограде