Branič

886

ћ Р А Н И Ч

каматом. закуп и уговор о најму одговарају оном захтеву Синалагмину, по коме тек свака обавеза може бити испуњена. Камата, закупна цена и надница могу се исплатити пре но што се добије услуга од друге уговорне стране. Колер је потанко окарактерисао зајам с каматом као двострани теретни уговор. Он скреће пажњу на то, да се живот не сме прилагођавати нашем схватању, већ се наше схватање мора прилагођавати стварном животу. Кром у своме „Систему Н мачког Савезног Законодавства" св. II. стр. 596 напомиње: „Уговор о зајму и у овоме је случају (т. ј. кад вучз камату) једнострани уговор." Схватање као да је то двострани уговор, гаилази на тешкоће баш с тога што се сматра да суштина зајма лежи у дужности примаочевој да врати позајмљени капитал. Али, ако се та дужност схва - и као дужност садејства ради свршетка услуге зајмодавчеве, онда нас упоређење са закупом неизбежно при иљава да усвојимо двострани уговор: код закупа постоји трајна услуга закуподавчева, код зајма трајна услуга зајмо тавчева а код оба уговора постоји и противуслуга сразмерна услузи; код оба се уговора прималац обвезује на повраћај т. ј. на садејство ради с?-ршетка услуге. Свакако римско право није схватало зајам с каматом као двострзни уговор. Али разлози за то исто су формални. Зајам, признат већ као реални уговор не би требало да изгуби ту Форму због камате, већ би се уговор о камати могао сматрати као нарочити правни посао поред главног посла. Али пошто је модерно право означило зајам као консенсуални уговор, камату не треба сматрати као последицу нарочитог угозсра, већ се она јавља сама но себи као последица уговора о зајму као противобећање и противуслуга према обећању и услузи зајмодавчевој.