Branič

ЗАЈаМ с каматом

885

Пристанак с држи обећање и пр тивобећање. С једне стране обвезује се зајмодавац на трајну услугу, с друге стране обвезује се зајмопримац на накнадну услугу, сразмерно трајању зајмодавчеве услуге. Исто тако и послуга постаје двостраним уговором, ако се обећа камата. Остава такође постаје двостраним уговором, чим оставзпримац, с погледом на његове дужности, има награду према трајању услуге. Код ручне залоге није уобичајена награда за чување заложене ствари, но лако се да појмити, да се њоме закључује уговор, према коме се залогодавац штети за време трајања заложног односа Код зајма с каматом послуга се састоји у давању капитала, а гротивуслуга у плаћању камате. Мислим да није згодно, да се повраћај капитала посматра поред плаћања интереса или да се чак сматра и као противуслуга у првом степену. Код зајма и осталих уговора (закупа, кири.је, оставе и најма) карактеристично је то, што је услуга једне стране трајна. Испуњењв или свршетак услуге не зав се само од личности онога, који је чини већ је потребно с^дејство и онога, који је прима. Примаоцу је дужн ^ст да у томе суделује; али та обавеза не постаје самим споразумом или пристанком (сопзепзиз 1 , већ тек ге, т. ј. пријемом услуге. Ова дужност садејства ради свршетка услуге, и поред свој: важности јесте дакле секундарна последица узрочног низа, који је освештан самим пристанком (сопбепзиз-ом). На сличан начин постају и обавезе закупца, да брижљиво рукује стварју, као и обавезе закуподавца, да закупну ствар одржа п а у исправном стању ма да крајњи узроци тих обавеза потичу из пристанка. Код зајма с каматом, као и код закупа, камата је само противуслуга „а дужност враћања је последица оних последица, које потичу пз пристанка. С тога зајам с