Branič

НЕКОЛИКО ГЕЧИ О ЗАКОНУ 11 ТАКСАМА

889

Тако је, поред новога закона о вепосредној порези, којим је оиај јако увећан, поред ново донетих закона о „трошарини", „обрту", 75% приреза за одужење државних дугова поред плаћања војених ,,комора и , поред заведених монопола на дуван, гае, ео, жигице и т.д Србија је добила и један нарочити. Закоп „ о таксама", т. ј. оптерећена је опет једиом поередноЈЈ и то врло великом и тешком порезом, закон тај, као и многи други наши закони из новијег доба, као н. пр. закон „о штамии«, „у стројству оиштина", „о зборовима" »судијама " и т.д. претрпио је тма Божији измена и допуна од постања свога до 'данас; и, разуме се, све те његове измене и доиуне биле су у корист државне касе, а на штету кесе средње и еиромашније класе грађана. Многи наши закони, донети за последњих двадееет година, не вал>ају у многоме погледу, а из више узрока, од којих су главни ови: што су ти закони скоро еви од реда прављени на брзу ууку и од људи за тај посао у многоме погледу несиремних\ што при пројектовању многих од тих закона творце њихове није руководио у довољној мери ни општи интерес, а ни довољно разумевање природе ствари, о којима су закони писати, већ више какав тренутни Финансијеки, партијски или чисто лични интерес извесних група људи; што се радило без икаквог добро смишљеног илана и вођења рачуна о многим чињениц\ма, које се морају да узимљу у обзир при изради разних закона, као на пр. о финансијској моћи; о његовим истинским не извештаченим потребама; о органској вези, у којој треба и морају више мање да буду и да хармонирају сви поеебни (специјални) закони са општим главним државним законима и т.д. Па како је то и тако било и ишло са многим другим, тако је било и са овим законом о таксама. И њега је, као и многе друге Флнансијске законе, нужда изазвала и на брзу руку створила, па с тога је и он