Branič

890

Б Р А Н И Ч

као и они исте ереће и еудбине био; а то је, да гаје требало непрестано објатњавати, измењмвати и допуњавати; и што је најглавније, у рвему одређене „тарифе" таксе морале су се из године у годину ио )еЛавати, а уз то све нове и нове измишљпвати и заводити, е да би се ануитети а поред њих и „деФицити», као и „занредне" и „непредвиђене" потребе и издатци подмиривали. ГЈротив свега тога у основи и само у основи не може се сада шта да има, кад је зло већ ту. Али шта и ми и многи други имамо против овог садањег закона о таксама, то је то, што је он и у својим општим одредбама, а и у појединим тачкама своје „тариФе", и не логичан и неправичан; што се врло често рђаво тумачи, па по томе и рђаво примењује у многим случајевима; што неке његове одредбе долазе у сукоб са грађанским законом и поступком, што ]'е „тариФа« за неке ствпри и послове одвећ мала а за неке претерано велика; и најзад, што се њиме за неке ствари неумесно наплаћује у једно исто време такса од више лица, која једновремено и заједнички један исти иосао обављају. Кад је закон о таксама већ једно нужно зло и велики намет , поред многих других, онда то зло. са више ра-злога, треба да буде што је могуКе мање осетно за оне, којима се и иначе кожа на сее стране дере, и да се употребљава само за оне ствари (послове) и само у оноликој мери, у колико је то на]нужније и најправичније. Држава наплаћује таксу под ,,Фирмом" и изговором за утрошено време и рад својих чиновниз:а, као и за утрогаени материјал ■— хартију и мастило — око вршења послова својих грађана, н. пр. за рад код судова око извиђања и пресуђења грађанских и кривичних иарница; за оверење разних преписа, потврђења изјава и уговора, стављања и скидања разних видова обезбеђења, расправу стециштних и пупилних маса и т. д.