Branič

НекоЛпко РеЧИ

0 закону ii таксама

895

шка; — — направио читаву збрку код државних судова, ТаКо у практици бива да првост. судови поаову неког наредбом, да иоложи накнадну таксу, а он се против те наредбе жали минист. Финансија, и не поиожив таксу по тој наредби. Но тој жалби мин. финкнси а узима у рад и решава ствар, а после њега, по потреби. и Држав. Савет. Ова ирактика, овако рааумевање и оваква примена ових чланова (41 и 20) врло су погрешни и штетни у погледу рада наших судова, јер поред осталога, веома усиоравају њихов рад. Ми налазимо, да је смисао ових чланова тај, и треба да буде само тај, да се онај, одкога је решењем или наредбом само какве административне или финансијске власши већ наплаћена или се тек има да наплати нека такса, за коју он налази да је није дужан да плати, може против те наплате да се жали министру Финансија, а против његовог решења Држав. Оавету. Смисао оредњих два члана није. не шреба, и не може да буде још и шај, да се и против наредба првосшеп. судова. којима се неком парничару тек налаже да положи накнадну или у опште таксу према вредности вли природи каквог спора или иначе друге ствари, може онај, коме ]е то наложено, да жали министру Финансија, као што се то сада практицира и ради. Требали по каквом спору или неспорном делу који се код првост. судова расправља, или ван спора свршава, оволику или онолику таксу платити, то је ствар оцене и ранумевања самих првостеп. судова, који су позвати да цене природу и каквоћу неког спорног или неспорног предмета, који расправљају или иначе раде, а за њима и виших судова, никако иак минисгира фанансије и Држав. Савета. Али, н'а жалост, наш данашњи Касац. Суд, не мисли, за сада, о овој ствари, овако као ми,