Branič

894

Б Р А Н И Ч

иначе могла да траје до смака света, а то би био аисурдум. Чл. 38 зак. о такс. проиисује, да ће онај, који држи или продаје карте, које нису жигосане, као и они који се ухвате, да са шаквим картама играју, на сваки „шпил« десетороструку вредност прописне таксе платити. Питамо: какве кривице има, и може да има, што на картама није ударен жиг и на њих такса плаћена и до таквих играча који се у своме животу неколико пута накану, да из дугог времена, карте поиграју н. пр. у бањама, на паробродима, у ресторацијама и каФанама којима тада и не пада на памет, да разбирају још и о томе, јесу ли оне жигосане или не, чак и не знају, да се и на карте некаква такса плаћа, па да у њима траже кеца „ерца" и да се о томе уверавају? А може ли се, тако исто тражити и од оних, који свакодпевно по јавним местима играју, да и они сваки „шпил" и увек загледају, и уверавају се, да ли су карте жигосане? Има ли овде оенова, логике и правичности да се ови играчи, за туђу кривицу, у којој они бага никаква удела нису имали, исто онако казне као и сам хотелијер, кафеџија и т. д., који су из користољубља своје карте од жигосања прикрили, о чему играчи ни појма имали нису? У чл. 44. вели ее, да против наредаба и решења власти о наттлати таксе, као и против извесних казни предвиђених у закону о таксама, има места жалби министру Финансија, против чијег се решења може опет изјавити, жалба Држав Савету, као Касац. власти за те ствари. Овај законски пропис непотпун је, управ и боље рећи сувише је опширан или неодређен. Он је, у вези са чл. 20 истог закона, који гласи: »од кога се наплати неумесно већа такса но што треба, тај се може за 15 дана жалити минист. Финансија за повраћај таксе (ви-