Branič

902

Б Р А Н И Ч

коначну одлуку, опасност би наступила, да неправда царује у веома великом броју случајева. Са тога разлога, а да би се оптужени опрао од неправедног, можда, сумњичења ових органа, њему је дато право да се брани противу навода тужилачке државе, он може да истакне контра наводе. Отуда и потреба да и оптужени буде присутан на главном претресу. Њему је дато право да на главном претресу може имати и браниотда, а у извесним приликама да га мора имати — § 10 кр. пост. Истина уставом нашим од 1903 год. чл. 153 допуштено је у начелу да обвињени у предистрази може имати такође браниоца, али не мора. У времену потпуног инквизиторског начела, обвињени није могао у опште имати браниоиа. Њега сматраху у томе времену као једну врсту предмета кривичне истраге, који бејаше од големе доказне важности. Реформирајући кривични посгупак међу тим, сматра, да је лична одбрана опуженог на главном претресу најважније право његово "као кривичне стране. Но и ако је законодавац оставио оптуженом да се на главном прегресу брани од оптужбе тужилачке државе ипак, услед различитих околности у којима се он налази, његова права, односно његов положај као кривичне стране у кривичном процесу, нпје у равнотежи са положајем државнога тужиоца као друге кривичне сгране. Да би се та неједнакост изгладила њему је законодавац дао право, да се може послужити браниоцем, а у извесним приликама као што је речено, он браниоца и мимо своје воље мора имати. После оптужбе од стране државнога тужиоца и одбране оптуженога а по свршеном извиђању у смислу § 218 кр. пост. независан суд доноси коначну одлуку своју, утврђује на првоме месту постојање дела, ако постоји онда га подводи под законску одредбу по казнимости својој, утврђује кривичну одговорност оптуженога и ако је крив одмерава му казну и т. д. а кад једна овака пресуда постане извршна, онда се пише извршној власти, да је изврши и по кривичној и по грађанској части. Дакле, као што се види ? сличност између предистраге, у коме стадиуму кривичног процеса код нас обично дела нследна полициска власт и специјалне истраге, у којој дела државни тужилац с једннм писаром, разуме се и у једном и другом случају у име државе, као стране која тужи је та: што се и у Једном и у другом стадиуму иде на то, да се изнађе право