Branič

912

Б Р А Н И Ч

ној способности не оправдава државним суверенитетом већ сасвим другим разлозима, ко.је смо ми раније изнели. И кад је то тако, онда се не може тврдити, да Аустро-Угарска само зато што босанско-херцеговачки закоии о статусу и правној способноети прате Босанце и Херцеговце свуда где се налазе, има право суверенитета над земљама, којим I по чл. 25. Берлинског Уговора управља. Примена ових закона на Босанце и Херцеговце, кад се налазе у иностанству ни најмање не мења међународни положај окупираних земаља нити однос њихов према Аустро-Угарској. Пошто босанско-херцеговачгси закони у овом случају производе исто дејство, као да су окупиране земље анектиране Аустро-Угарској, треба онда одредити тачно, на које се личности они могу иримењивати. Да се они не могу применити на странце, који разним школама у међународном приватном праву у нагаој расправи Сукоб закона // међународнои ириватном ираву, Београд 1898.). У данашн»е време Енглеска још ирактикује систем 1ех-а Дот1СЈ1и; управо, као што лели ШезИаке, јуриспруденција енглеска (в. на пр. решење великога суда у Лондону од 6. априла 1887. по н. к.) напушта, код статуса и правнога стања лица, 1ех 1ос! асћгв аи! соптгасШ«, и прихвата 1ех Доппс1Ш. Вемља традипија и поступности, Енглеска није склона да тако одмах прими нове теорије. У Северно] Америци доктрина терито ријалности закона још има већу примену него у Енглеској. (31огу, Соттеп1 :аг1е8 оп 1ће сопГНс! о!" 1а\У8, наведено код Шеш-а^. ор еЈ1., 1. Ш. р. 182; ОисИеу К1е1с1, Ргоје! сГпп еос1е ш1егпаНопа1, р. 422, п. 542. До ново^а грађ. законика за Нем. Царевину (Ба« 1)иг§егНсће 6езе(:'/:1)ис11 Шг с1а« Оеи18сће КеЈсћ) Пруска је практиковала овде сиетем 1ех—а с1о11Пс1Ш (§ 23 пруекога грађ. зак., Еашкесћ!;. \Уе188, ор. с1(., III р. 211). Данас пак по § 7 с!е§ Е1а1ићгип^8§е8е1/.ез гига Виг^егНћеп Сезе1 /Л )исће правна способност код уго вора (01е ^ебсМИбГаМ^кеИ;) једног лица одређује се ио након; државе којој припада). Аустр. грађ. законик у § 34. поставља у начелу, правило 1ех-а ЛоппсПи. В. објашњење овога прописа код 81ићепгаисћ-а г Соттеп1ат /лип аН^ететеп 0е81еггеГсш8сћеп ћиг^егНсћеп Севе1гћисће, В. I. 5. 91 Ж. П.