Branič

91-6

Б Р А Н И Ч

силу за све становнике Босне и Херцсговине, ма којој држави они припадали, она, ма да има право вршвња унЈ-трашњег суверенитета, може регулисати лични статус само оних становника, ко]и се називају Восанцима и Херцеговцима, т. ј. оних који би постали њени поданици, да су Берлинским Уговором Босна и Херцеговина потпуно уступљене Аустро-Угарској. Само би према овим личностима Аустро-Угарска у том снучају имала право потпуног и неокрњеног суверенитета. ГТрема оним турским поданицима, који не би постали, и поред уступања, ауетро-угарски поданици, Аустро-Угарска бисамо имала оно право, којс и свака друга држава има према странцима. Таква би била права Аустро-Угарске, кад. би се чл. 25 нротумачио у смислу уступања Босне и Херпеговине овој држави. Па добро! Аустро-Угарска по своме својству државе администраторке својство које јој се једино може дати по одред^ама чл. 25 Берлинског Уговора — не може имати никаква друга ни шири права према турским поданицима настањеним у окупираним земљама од оних која би имала у случају анексије: пошто је она односпо вршења унутарњег суверенитета ступила у сва права Турске Империје над Босном и Херцеговином, њена моћ у границама вршења тих права изједначује се са оном коју би била добила, да је сам суверенитет био пренет на њу. 1 ) Устуиање вргиења ирава суверениствари у једној држави могу бити иредмет хипотеке, го одређује аакон државе у којој се дотична ствар налааи У Француској бродови могу бити интабулисани (Гћуро*ћецие тап(лте), што код нас не би могло бити, пошто оу бродови покретне ствари, а ио § 326. грађ. зак. хипотек; ее може ставити само на непокретна добра. Ж. II. Могло би се рећи да је Верлински Уговор, што се тиче унутрашњег суверенигета, нроизвео исто дејство, као да су Босна и Херцеговина уступљене Аустро-Угарској. Берлински Уговор је уступио њој право унутрашњег суверенитета,.