Branič

О ПРАВНОМ ПОЛОЖАЈУ КОСАНАЦА И ХЕрЦЕГОВАЦА 917

тета не може имати ширег дејства од онога, које има устуиање самог права сувсренгшета, што нас доводи до већ поменутог резултата, да Аустро-Угарска нема права да регулише лични статус турских поданика настањених у Босни и Херцеговини, који нису Босанци ни Херцеговци. Оамо тешко је одредити, који се т}фски поданици, настањени у време окупације у овим провинцијама, могу сматрати као Босанци и Херцеговци, другим речима, који би турски поданици нрешли под потпуну сувереноет Аустро-Угарске, да је она анектирала Босну и Херцеговину. Не треба се устезати да се призна својство Босанаца и Херцеговаца оним турским поданицима, који су у време окупације били домицплиранн у овим земљама, ». у исто* време су одатле били родом 1 ). Да су Босна и Херцеговина на Берлинском Кон.гресу биле потпуно уступљсне Аустро-Угарској, ова би лица посгала аустро-угарски поданици, пошто су

само с тим ограничењем да се оно може опозвати, погато Аустро- Угарска мора ]еднога дана пратити те провинције Турској. Ово је данле непотиуна н провизорна анексија у корист Аустро-Угарске: непотпуна , јер садржи само нраво унутарњег суверенитета над окупираним земљама; провпзорна, јер ће се опе две провинције морати вратити Турској, кад истекне рок мандату Аустро-Угарске. Стога кад се изучавају права Аустро-Угарска према становницима Босне и ХерцегОкине за време њиховог бављења у окупираним земљама, може се умесно учинити та претпоставка, да је чл. 25. досудио Аустро-Угарској потпуну анексију. Ј ) Постоји више еистема за решење тога питања који поданици државе, на чију се штету врши анекеија, мењају народност. По једном, то бива само са онима који имају у уступ.љеној области свој домицил; по другом, губе стару и доби јају нову народност само они поданипи речене државе који су рођени на анектовној теорији: но трећем систему, промена народности врши ее код оних који имају у тој територији и домицил и порекло; по четвртом, довољно је једно или друго од овога двога. В. опширније о овоме Безра^пе!, Ргес18 <1е ЛгоЛ 1п1егпа1;10па1 рг1уе, р 222 е1. 223. Ж. II.