Branič

920

Б Р А Н И Ч

окупације, не потпадају под ово вршење унутрашњег суверенптета, то јест који и даље, после окупације, остају под активним суверенитетом Високе Порте у погледу свог личнога статута? Као што смо рекли, питање има важности за оне турске поданике, који су у времену окупације били домицилирани, али н си били рођени у Босни или Херцеговини. Да су Босна и Херцеговмна биле анектиране Аустро-Угарској, заинтересоване државе не би пропустиле да расправе питање да ли ова лица прелазе у грађанство аустро-угарско или остају и даље грађани старе отаџбине. Ми не знамо како би силе решиле биле ово питање. Можда би га решиле у корист Турске. У теорији сви писци не д лемишљење, да би становници, домилинирани али не и рођени на уст} г пљеном земљишту, требали да пређу под суверенитет оне државе, у чију се корист врши уступање. Ни у пракси није увек усвајано ово мишљење ( г ). Отуда сене може тврдити, баш и кад би Босна иХерциговина биле анектиране, да би Турска пристала б ;ла на то, да пређу у аустро-угарско подансгво и они њени поданици, који су само били у тим провинцијама домицилирани. Исто је тако сигурно, да би обе државе примениле систем, који има за основу и домицим и иорекло, пошто се сви слажу с тим, да у поданство државе, којој се уступа, прелазе они поданици државе од које се одваја област, којп су на тој области и рођени и домицилирани. На основу свега овога рећи ћемо, дакле, да су само они турски поданици, који су родом из Босне и Херцеговине и у време окупације били ту домицили1) В. ФранкФуртски уговор закључен 10 маја 1871. између Француске и Немачке. (У питању о поданству овај је уговору модиФикован нридодатом конвенцијом закљученом између истих сила и цотписатом 11. децемб..а 1871.) \Уе1Вз ор. ол1. 1 I, р 557.