Branič

0 ПРЛВНОМ ПОЛОЖАЈУ БОСАНАЦА И ХЕРЦЕГОВАЦА

921

рани, прешли под вршење унутрашњог суверенитета које је Аз^стро-Угарска добила од Турске на Берлинском Конгресу. Само над њима има Аустро-Угарска право вршења потпуног унутрашњег суверенитета, какво је пре окупације имала Турска. Лични и имовински одношаји ових лица могу бити пуноважно регулисавани од стране државе администратопке. Што се тиче турских поданика, за време окупације домицилираних али не и рођених у Босни или Херцеговини, они су се нашли после тога у истој ситуацији, као у странци: њихова лични статут и даље \е потпадао под турске законе. Оваква солуција слаже се са раније поменутим правилом, да се у случају сумње дотична уговорна одредба тумачи у корист стране, против које је начињена, а на штету стране која се у њој представља као поверилац. Кад би се члан 25. Берлинског Уговора протумачио у корист анексије Босне и Херцеговине, онда се не би могло са разлогом тврдити, да су у поданство прешли сви становници анектираних земаља, већ само они, који су и родом из Босне или Херцеговнне и ту били у време анексије домииилирани. Не би се смео применити систем домицила, јер би се, на тај начин, сумња коју би чл. 25. остављао одноено питања о промени народности, томачила у корист онога, за кога се чл. 25. уговор градио, претпостављајући разуме се да овде имамо пренашање црава потпуног суреренитета; а то би било из основа противно напред постављеном интерпретационом правилу. Поред тога, ни за успех посла, који је Европа ставила у дужност Аустро-Угарској није било потребно дати овој држави, према турским поданицима . домицилираним у Босни и Херцеговини, иста права, која су јој дата ирема оним турским поданицима, који су се родили и у време окупације били доми-