Branič

924

Б Р А Н И Ч

тима, суверено право Високе Порте, које је иначе ■гдло ираво, пис!ит шз, док се Босанци или Херцеговци налазе у Босни или Херцеговини. Аустро-Угарска влада прешла би границе свога овлатћења и повредила би несумњива султанова права, кад би покушала да закључи са страним државама уговоре, којима би регулисавала правни положај Босанаца и Херцеговаца. Такав поступак био би у исто време и очигледна повреда Берлинског Уговора. Ми смо раније довољно образложили овакво тврђење, те немамо потребе понова се враћати на исту ствар. II ако је и сувише јасно да јој не припада вршење спољашњег суверенитета, Аустро-Угарска је ипак закључила извесне уговоре којима, на очигледан начин. присваја себи суверено право над Босном и Херцеговином. Овај трећи пара ^раФ наше расправе биће посв ћен критичком испитивању једног таквог уговора, што ће довољно показати, да је Аустро-Угарска и сувише далеко од тога, да буде верна мандату, којим је пре 20. год. почаствована од Европе. Уговор на који чинимо алузију јесте шрговински уговор, закључен 24 априла — 6 маја 1881 год. између Аустро-Угарске и Србије у вези са конвенцијом, закљученом истог дана, ради регулисања наслеђа, која би осшавили иоданици једне од уговпрних страна на тсорији друге државе. 1 ) Видећемо у току ове расправе у чему речени :уговор подстиче тешкоће. Али пре тога да у кратко изложимо оишти положај странаца у Србији односно права наслеђивања, пошто ће ово излагање учинити јаснијим наша објашњења о главном предмету овога параграфа.

1) Овај уговор је обнов.вен 28 јула 9 августа 1892 год.