Branič

О ПРАВНОМ ПОЛОЖАЈУ БОСАНАЦА И ХЕРЦЕГОВАЦА

925

а). 0 иоложају странаид у Србији са глеОишта ■крава наслеђивања. Правни положај странаца у Србији регулисан је §-ом 47 грађ. законика. У њему је усвојен принцип законс. ога реципроцитета. Његова суштина је у овоме:_ „У опште, у свима случајима, у којима страна држава поступа са Србима, као и са својима, сматраће и ови закони иностранце као своје. У случају сумње мораће странац доказати, да и у његовој држави влада прмнцип законодавног реципроцитета." Положај једног странца, дакле, у Србији зависи од положаја Србинова у његовој земљи. Ако би странац хтео да ужива у Србији какво приватно право морао би претходно доказати да се у његовој земљи то право признаје српским поданицима. Из свега овога види\:ода Србија спада у ону гру^.у држава, које су питање о правном положају странаца решиле по принципу з ак о н ода в н о г ре ци п р о цитета. 1) Кад српски грађански законик не би садржаваојош неке одредбе о правном положају странаца осим ове из § 47. питање о способности странаца да наслеђују у Србији не би представљало никакву тешкоћуАли се питање компликује услед § 423 грађ. зак. који има овакву одредбу: „Кад, како и који инострани житељи наследити добра српског житељз могу оснива сена политичким одношајима са страним државама и по њима ће се наследства оваква опредељивати и судити." Различно С2 тумачи § 423. По једном мишљењу овај параграФ чини изузетак од принципа законодавног реципроцитета постављеног у § 47. Другим речима, да би странац могао наследити српског поданика, није му дсвољно да докаже да Срби могу на1) \Уе188, ор. 1. II. р. 192 и 511; Б. Оавловић „ОеЈа еопсШЈои јигј(Н(јие с1е8 с!гаи§ег8 еп 8ег1)1е (Јоигпа1 с1и Опл! МегваИоиа! рпуб, 1884 р. 5 е4 §шг; р. 140 е{ вшу.).