Branič

•926

ледити поданике његовз државе; потребно је да постоји уговор између његове државе и Србије на „основу кога он има способност, да наследи српског поданика. Ти гјиспи сматрају да је §-ом 423 -ћим српски законодавап усвојио принцип дипломатског реципроцитета. По другом мишљењу, које и ми делимо, у овом параграфу не треба гледати никакав изузетак од правила постављеног у § 47.: систем законодавног реципроцитета треба применитп и у насл^дном праву као и код осталх цриватних права. §. 423 не треба тако схватити као да се њиме у погледу овог права одбацује систем законодавног реципрбцитета да би се усвојио систем дипломатског реципроцитета. Тешко би се, у осталом, могло појми-пц да је законодавац хтео сиособност за наслеђивање потчинити једном услову, који се не тражи код осталих приватних права, међу којима има бар исто тако важних као и право наслеђивања. ПараграФом 423-ћим хтело се рећи самоово: 1-о да способност странаца да наслеђују у Србији, као и да уживају остала приватна права, зависи од законодавног реципроцитета; али ако по овој ствари постоји уговор између Србије и лржаве, којој странјц нрипада, он ће уживати у Србији право наледства и у случају, кад му то цраво не би било признато §-ом 47-им, кад, дакле, по законима његове земље Срби не би уживали право наследства у тој земљи и 2°да се, у том случају, обим овог права, као и потребна процедура одређују конвенцијом, којом је ово право утврђено. Кад се ово прими, онда нам је лако оцредити, на основу § 47, цоложај Босанаца и Херцеговаца како у по~леду наследног нрава тако и у ногледу осталих привзтних права, Ова ица уживају у Србији она грађ. права која уживају Срби у њиховој држави. Али којој држави припадај\ г Босанци