Branič

0 ПРАВНОМ ПОЛОЖАЈУ БОСАНАЦА И ХЕРЦЕГОВАЦА 933

циони суд је допустио Босанцима и Херцеговцима уживање наследног права у Србији на основу трговинског уговора само из тог разлога, што су бенефицијумииз овога уговора чланом 16 проширенина све земље, које са Аустро-Угарском чине царински савез. Односно правног положаја Босне и Херцеговине, констатујући у својој одлуци, да су Босанци и Херцеговци турски поданици а не аустро-угарски, касациони суд се отворено изјаснио у том смислу, да су окупиране земље и на даље остале саставни део турске царевине. И акоје,дакле, признао члану 16 трговинског уговора обавезну силу чак и за Босну и Херцеговину, касациони суд је, водећи рачуна о правним односима утврђеним Берлинским Уговором између Аустро-Угарске с једне и Босне и Херцеговине сдруге стране, био ипак мишљења, да Аустро-Угарска нема права уговарати за Босну и Херцеговину. На ово гледиште није стало и аустро-угарско министарство. Не само штоје оно сматрало, да се чл. 2. трговинског уговора на основу чл. 16-ог има примењивати и на Босну и Херцеговину, већ је пошло још даље тврдећи, да Аустро-Угарска има право, да регулише правни положај ових лина у Србији уговором, који би закључила са овом државом. Ово право оснивало је оно на апсолутно погрешном схвата њу. да су Босанци и Хсрцсговци аустро-угарски поданици. Ово пак значи тврдити, да је Берлински Уговор присајединио Аустро-Угарској Босну и Херцеговину, јер како би иначе аустро-угарско министарство могло истаћи ту претенсију да су Босанци и Херцеговци аустро-угарски поданици? Да је ово било заиста гледиште, на коме је стајало аустро-угарско министарство у овом иитању, види се из једне ноте, којује то министарство упутпло српској влади месеца октобра 1892 год., а којом се