Branič

Б Р А Н И Ч

прећутно Босанцима и Херцеговцима признају својства аустро-угарских поданика. И збиља, пошто је инсистирало на томе, да се постављено питање има решити на основу трговинског уговора а не на основу конвенције о наслеђивању, оно овако наставља: „Али, по одредбама трговинског уговора (чл. 2 и 16) способност да наслеђују код поданнка уговорних страна, равна је способности, коју имају сами домородци, што искључује потребу, да се доказује реципроцитет у сваком спецпјалном случају." А на другом месту овако вели: „Српски грађански суд сматра питање о праву наследства Бошкових наследника из Херцеговине као нерешено, и ако по чл. 2. трговинског уговора поданици заинтересованих држава уживају узајамно право наслеђивања." Ми нећемо овде да обарамо мишљење, које је Аустро-Угарска истакла у овом питању, да су Босна и Херцеговина њој уступљене Берлинским Уговором. Обраћамо пажњу само на оно, што смо о томе у претходним параграфима казали. Ми хоћемо само да покажемо да се ни чланови 2 и 16 трговинског уговора не могу протумачити тако, да и одредба из чл_ 2. о уживању приватних права, које се допушта поданицима једне државе уговорнице на територији друге, има важности и за Босну п Херцеговину. Другим речима чл. 16, по коме трговински уговор има да важи за све земље у саставу аустро-угарског царинског савеза, треба разумети тако, да је он на све те земље проширио важност само оних одрсдаба из уговора, које се Шичу чисто трговинских питања.. Што се тиче одредбе из чл. 2. односно регулисања правног положаја аустро-угарских поданика у Србији и ~о1се уегва, њу чл. 16 није могао проширити и на Босанце и Херцеговце, који нису аустро-угарски поданици .