Branič

94§

Б Р А Н И Ч

Аустро-Угарске н Србије, бар према тумачењу које Аустро-Угарска даје том члану. Аустро-Угарска тврди, као што смо већ видели, да се овај члан трговинског уговора, а на основу чл. 16., односи на Босанце и Херцеговце. Другим речима, правни положај ових лица у Србији регулише, како вели Аустро-Угарска, трговински уговор, и ми смо већ видели да и српски касациони суд дели то мишљење. Међутим и консуларна конвенција од 1896 г., имајући за предмет правни положај турских поданика у Србији, мора се применити и на Босанце и Херцеговце, пошто су они оачували, и поред окупације, својство турских поданика. С друге стране, Турска, пошто јој на Берлинском Конгресу није одузето вршење спољашњег суверенитета, може пуноважно представљати Босанце и Херцеговце у односима са Србијом. Отуда се норађа интересантно и деликатно питање: који се од ова два међународна акта има применити, конвенција или трговински уговор, када је у питању правни положај Босанаца и Херцеговаца у Србији? Ако се ставимо на гледиште Турске Империје, онда је неоспорно трговински уговор за њу, у колико се тнче Босанаца и Херцеговаца, гес Шег аПоз ас1а. Овај је уговор за њу без икакве вредности, пошто ниједна друга држава сем ње нема права, да регулише ово питање, јер свака држава има искључиво право, да представља своје поданике у иностранству. Стога Турска не би имала да води никаквог рачуна о чл. 2. и 16. трговинског уговора између Србије и Аустро-Угарске, ако би се тицало приватних права Босанаца п Херцеговаца у Србији. У међусобним односима Србије и Турске само се консуларна конвенција може узимати у обзир. Положај Аустро-Угарске у питању о правној си-