Branič

0 ПРЛВНОМ ПОЛОЖАЈУ БОСАНАЦА И ХЕРЦЕГОВАЦА 947

туацији Босанаца и Херцеговаца у Србији такође је јасан, кад се има на уму интерпретација, коју она даје трговинском уговору. А кад је и српски касациони суд усвојио ово тумачење аустро-угарске владе, ова се може пуноважно обратити на Србију и захтевати, да ова изврши уговор, без обзира на консуларну конвенцију. Али Србија се налази у незгодној ситуацији. Она је исто питање регулисала у два међународна уговора, са две разне државе. Она је везана у исто време и консуларном конвенцијом и трговинским уговором. Који од ова два уговора треба она да изврши, претпостављајући наравно, да су они иа два разна начина решили питање о правном положају п»>даника држава уговорнпца? На срећу ова се два акта у овом питању не расликују један од другог, т. ј. оба су уговора усвојила као принцип једнакост поданика држава уговорница у уживању грађанских права, тако да Босанци и Херцеговци и на основу једног и на основу другог уговор уживају иста права у Србији. Али кад би било друкчпје, Србија би се нашла у једном тешком положају из кога би се с муком извукла, пошто АустроУгарска нипошто неће да напусти своје тумачење чланова 2. и 16. трговинског уговора. Не треба се чудити што се долази до оваквих резултата. Ове тешкоће су неизбежне последнце које проистичу из повреда правних принципа и Берлинског Уговора, које Аустро-Угарска чинп свакодневно у босанско-херцеговачком питању. Аустро-Угарско се свагда одликовала тиме, што је умела да окружи вешто комбинованпм интригама свога полптичког протпвника. како би га лакше прев&рила. Алп као што у приватним односима бесавесност на крају крајева добије заслужену казну, исто тако и у односпма између држава употреба моралом забрањенпх средстава 60-1-