Branič, 01. 01. 1906., str. 29

ДА ЛИ ЈЕ ПОТРЕБНО ПРОТЕСТИРАТИ МЕНИЦУ

21

них, ипак се спорни случај неби могао подвести ни под један од она три случаја издавања протеста. Потврду за овај разлог треба тражити у самом цнљу, односно у самом смислу — издавања поједина од она три протеста. Тако циљ је првог протеста због неисплате да се њиме констатује неисплата о уговорном року. У овом спорном случају, кад су сви подписници пали под стечај ире рока , овај се протест не би могао ни добити, јер се њиме не би могла констатовати околност, ради које је он постао т. ј. констовати неиспата о угОВОрНОМ року, значи дакле, да се спорни случај не би могао подвести под овај случај издавања протеста због неисплате. За дрз г ги протест, због непријема, тој хипотези има још мање места, јер се циљ овог протеста састоји у простом констатовању Факта, да је изостао пријем (акцепт) и у праву осигурања меничног сопственика према осталим потиисницима. У спорном случају, пак, акцепт пре свега није изостао, а сопственик менице се неби могао користити ни реченим правом осигурања, пошто по стецишном поступку неби могао ни тражити осигурање према осталим подписницима као од стечајних дужника. — §. 24. стец. пост. Према томе спорни се случај неби могао иодвести ни под овај случај издавања протеста због непријема. Циљ трећем протесту због несигурности пријема састоји се прво у констатацији, да је акцептант пао под стечај и да је немогућна исплата о року од стране акцептанта, који је својим акцептом примио на себе главну меничну обвезу — иеплату менице, и, друго, у праву сопственика менице, да се пре рока осигура на имању осталих потписника, који нису пали иов ствчај. У спорном случају менични се сопствсник неби могао користити овим правом осигурања са 'оног истог