Branič

Б Р А Н И Ч

11а ипак има законодавство разлога да издвоји извесна кривична дела и да их тек онда сматра га свршене кад наступи извеотан моменат као ресултат. Већ и у самоме језику лежи извесна разлика између разних вреступа. Тако се н. пр. о крадљивцу каже: украо је, т. ј. иввршио радњу крађе, док се о убици каже: убио је, т. ј. извршио је извесно убилачко дело, које је произвело туђу смрт Узме ли се, да је кривично дело извршено онда, тсад сеу делу састоји све што је непоередни циљ кривичнога дела' то се онда код извеених кривичних дела, тај цил> моа^е тек онда сматрати за ностигнут, кад је настунила и иввесна сиољашња последица као што је то н. пр. смрт 'наиаднутога. Код других, пак, кривичних дела, као што је то н. пр. код крађе, не поередна циљ достигнута је већ самим актом узимања ствари из туђе државинеВакон има разлога да код изве сних кривичних дела не за довољи простим активитетом, јер таЈ активитет, као н. пр. пуцање, може имати два правна смисла, који доносе собом и разне последине и разна кривична дела тако, да се о казни не може са сигурношћу решавати, ако се не узму у обзир и последице те акгивности учиниоца. Код друх их кривичних дела мора закон већ и стога узети последице у обзир, што сама активност није довољна, да пружи објашњења каузалне везе и што тек на основу тих последица можемо утврдити наше мишљење о врсти и индивидуалноме уепеху самога средства, као што јето на при. при насилном пзбачају. Код свију кривичних дела, која за свој иојам и за примену прописане казне захтевају спољашње последице, ематра се дело Фактички тек онда као свршено, кад буду наступиле последице, које закон захтева за појам дотичнога дела — нема ли тих поеледица, кривично јо дело само иокушај. При примени овога правила мора се пазити само на то, да се ева кривична дела са својим етепенима, не уврсте у једну од тих двеју класа и то тако, да једно кривично дело дође само у једну, а никако да не прелази и у другу класу. Такво клаеиФиковање не би се могло' образложити, пошто и сам »акон код извесних кривичних дела разликује разне степене. Тако је за појам извеснога кривичног дела довољан само акт, н. пр.