Branič

о разј1ици ИаМЕђу свршбнога кривичнога дела 29

личини вредноети и т. д. онда се редовно кажњава само дело које Фактички постоји а никако дело које је бида намера учиниочева, ма како она далеко ишла. Ако је учинилац нашао свега 2. дин. а пошао био да украде 1000. дин. бива кажњен само ва Фактичко дело, па ма и признао намеру. Ово мишљење налази оправдања: 1. у самоме закону, који класиФиКацијом истог дела на степене јасно упућује судију да се објективно и искључиво држи мера'којв Се појављује не залазећи даље у ФаКтичКе намере учиниочеве, пошто су казне регулисане искључиво према ФакТичкоме резултату; 2. закон се само у толико обазире на (1о1ив у колико је то потребно ради одговора на питање: да ии је дело, овакво какво је Фнктички извршено у злој намери, без обзира на то да ли су постојале још какве намере; 3. сем тога, цојам свршенога дела апсорбира иојнм покушаја, па баш и да се узме да су намере учиниочеве ишие даље. Према томелогички је да онај који је хтео и намеравао нешто веће, хоће и намерава нешто мање пошто је то мање део онога већега. У случајевима, кад је учинилац Фактички извршио дело ниже врсте, ма да сеспремао на дело више врсте, може се каз нити само свршено дело онакво, какво је Фактички извршено. Нпр. кад неко у циљу крађе понесе и степенице, па их, нашавши врата отворена, остави на лицу места извршене крађе и не употреби. Апсурдум би било говорити у томе елуча^у о покушају опасне крађе, јер просто ношење степеница собом јога не заснива дело, тим пре што је учинилац доцније оставио степенице и не користивши се њима, те је стога Фактички извршено дело без квалиФикације, ма да га је могао извршити. Зато што га је спречио случај у његовој првобитној намери да употреби степенице, не може му се ни мало заме, рити, јер се никада из права не може уклонити утица] случаја на казне. Да би се добиле главне тачке у класификовању покушаја, многи еу предиагали да законодавство тре5а да изрече и ограничи извесне степене покушаја, а неки су правни учитељи без закона поставили такву градуацију. Већина је нримила два степена; блиски и удаљени покушај. Али неки, незадпвољни тиме, додадоше и трећи степен: најудаљенији покушај. Али ни ово није све задовољило, те неки умегнушв између свршенога дела и блиског покушаја један средњи степен