Branič

ЗАКОНСКА ОГРАНИЧБЊА ВРШЕЊА ПРАВА СВОЈИПБ

95

као и питање о накнади гитете, противу чега нема места жалби (чл. 42 зак. о шумама од 30 марта 1891 год.). 13. — ж) Сопственик земље, која лежи дуж железничког пута, дужан је допустити, да му се привремено заузме од исте онолико простора, колико је нотребно за смештај грађе и осталога за време грађења тога пута и у свако доба ради оправке и доправљања железнице, за шта му се накнада мора дати (чл. 2 и 3 закона о заузимању ненокретних добара за потребу грађења железнице од 16 јануара, 1886 36. 35 стр. 83.). 14. — з) Сопственик дрвета, које је пустило жиле у туђу земљу, бпло да се ова обрађује или не, 1 или чије су се гране превесиле над туђом земљом 2 мора трпети да му сусед те жиле или гране подсече (§ 282 грађ. зак.). 15. -т- и) Сопственик је дужан донустити своме суседу путању преко своје земље у случају, ■ кад овај не би могао своје непокретно добро сасвим или одчести употребити (на своју земљу доћп, обделавати је и плодове с ње односити, § 241 грађ. зак.), Ово је тзв. пут по нужди (Хо1ћ\те§;), 3 за којн се мора дати накнада, која се и по Римском Праву 4 давала а и по данашњим сувременим грађанским законпцима даје". — И 12 Види Црногорски законик, чл. 114: „Жиле туђега дрвета, које пређу у сусједову земљу, овај може поскупети, ако је земља рађена те му сметају њену обрађивању, иначе ме". Чл. 111: „Ако се гране дрвета превјесе над суседовом земљом илп кућом, власник земље или куће може од сусједа тражитп да те гране поткреше или иначе уклони. Ако ли он то за недјелу дана не учини, суд ће, по молби власника земље над којом је превјеса, наредитп да се то на трошак тога суеједа изврпш. Изузетак је за маслине којих се иревјешене гране не смеју сјећи. осим ако је и у колико је у какву мјесту обичај." И чл. 112: „Ако сусјед трни превјешене гране, он тад може с тијех грана сав род брати, ако ипаче одређено није. Само маслине непа права братп пп купитп; шта впше власнику је њихову слободно прелазити, радп брања п купљења, па земљу сусједову." — Види још и ове законпке Аустријски, § 422, Француски, чл. 675. Италијански, чл. 582, Немачки, § 910, Сакеонски, § 362 и Шпански. чл. 592. 3 Аустријски законик није усвојио ово ограпичење. В. КапсЈа, В1§епШит, § 5, стр. 111 под а). 4 Арнтдс, Пандекте, § 131, прим. 1 нод бр. 5. 5 Саксонски. § 345, Немачки, § 917, Француски, чл. 682, Италијански, чл. 593 и 594. — Португалски, чл. 2309, Шпански, чл. 564 и Црногорски, чл. 115: „Кад је чија земља или здање тако опкољено туђим земљама те одвојено од јавнога пута, да није никако или без повелика обилажења могуће приступити к земљи или кући, власник такога добра има право