Branič

ЗАКОНСКА ОГРАНИЧБЊА ВРШЕЊА ПРАВА СВОЈИНЕ

б) да сусед мора трпети и примати на своје добро и у простор поврх њега дим, прашину, смрад итд. само ако то није необично шкодљиво; 1 в) да сусед мора допустити суседу приступ на своју земљу те да овај оправи зид или зграду своју; 2 итд. 20. — II. Законске обавезе сопственикове. — а) Појам ових обавеза. —Обично се у законска ограничења вршења права својине увршћују и законске обавезе сопственикове, алн то је, ио нашем мишњењу, нетачно. Јер, она се ограничења, као што напред рекосмо, састоје у томе; што је сопственик дужан да нешто трпи или да нешто не ради, што иначе не би морао; она се, дакле, никад не састоје у већој обавези која има за предмет такву позитивну радњу сопственикову. А законске су пак обавезе сопственикове оне, које га приморавају да бапт ради нешто. што иначе не би хтео раднти. Ова се принуда, истина, не слаже с природом приватнога права уопште а права својине напосе; али она законска опредељења, која такве обавезе налажу сопственнку, правдају се тежњом: да се народна привреда и јавно благостање унапреде. 8 21. — б) Врете ових обавеза. — Законске обавезе сопственикове деле се у две категорије. У прву категорију спадају оне обавезе, које се постављају претежно или искључиво у општем интересу као што су; пужинке и друге таке зграде, које очевидно могу бити преко мјере досадне еусједу па и здрављу му шкоде, градилац треба да их одмакне или удеси онако, како нађу вјешти људи да је потребно. Они ће ипак гледати да тим ни градиоцу овеће штете не буде". 1 В. Саксонски, § 358 и Немачки зак. § 906. 2 В. Саксоиски, §§ 350 и 351, и Црногорски законик, чл. 136: „Кад ко што зида на својој земљи, поправља нешто на својој кући или другу сличну радњу ради, он може, док посао траје, утврђивати одрове или лазила на сусједовој земљи, бацати на н>у грађу, радници му могу преко ње прелазити итд. То, пак, бива само онда, кад није могуће и у колико није могуће без повеликпх трошкова посао иначе свршити. Алипријенег се радња започне, да је на вријеме о томе сусјед обавијештен." И чл. 137: „Ако се нађе, да је онај који сноси на својој земљи радњу сусједову ииао од тога какве штете, па баш да тај сусјед није ни најмање прелазио границе своје потребе, он треба да штету намири. То тражење застарује за 6 мјесеца од онога дана, ког се радња доврши." 3 Тако Ват1а, Б^епШит, § 6. РРАНИЧ 7