Branič

116

Б Р А Н И Т 1

губљену добит (кгсгит сеззапз, с1еп еп^ап^епеп Ми^геп.§ 923 т Дпе). Ми смо нарочнто навели системе модерних законодавстава код овог иитања, да бисмо истакли ону једноликост, која се одмах оиажа, и која нам даје ноуздану основу за решење истог питања у нашем праву. Одмах да констатујемо, да је наш законодавац сматрао за излишнОј, да допоси нарочите одредбе о правнма прибавиочевим према траденсу, у случају да ствар буде имала каквих мана. Редактори нашег грађ. законика нису унели § 932 аустр. грађ. законика у наш грађ. законик и тако је ово питање остало скоро нерешено. Али, они су друго нешто учинили. Преводећи § 923 у коме се говори о томе, за које недостатке ствари траденс одговара, и који је постао наш § 555, онн су последњем ставу § 923 „такав ће за то одговарати" додали у § 555 и ову реченицу: „и за штету која је отуда произишла накнаду учинити. Кад овако стоји ствар, онда изгледа, даје наш законодавац дао гштању, које овде расматрамо, нарочиту солуцију. Изишло би, да прибавилац нема право ни на асИо гес1МШопа ни аеаИтаАопа, већ једино има право да тражи накнаду. штете. Значило би, да је српски законодавац усвојио особени систем, различан и од римског и од система модерних законодавстава. Да ли се из те околности, што су редактори* нашег грађ. законика изоставили § 932 аустр. грађ. законика, а §-у 555 додали једну реченицу коју његов изворник (§ 923 аустр. грађ. зак.) нема; може извести, да је наш законодавац хтео усвојити код овог питања нарочити систем? Ми мислимо да се такав закључак не сме извести, из ових разлога: 1) Што је римски систем, који су усвојила сва модерна законодавства, врло рационалан и правичан, па према томе није бнло никаквих разлога за његово напуштање; и 2) што наши кодификатори нису радили самостално већ су усвајали правне установе и системе из туђинских права, у првом реду аустриског, па руковођени жељом да законик буде што краћи, унели су из § 932 у наш § 555 само онај став, који говори о накнади штете, мислећн да је то довољно. Поред ових разлога, који, по нашем мишљењу, имају вредности, да наведемо и то, да би систем заснован на дословном тумачењу последњег става § 555 грађ. зак. био врло