Branič

оцене и приказн

143

двојимо хирограферне повериоце мужевљеве на повериоце пре брака и повериоце после брака. По томе би излазило, да жена има првенствено право наплате само према обичним повериоцима мужевљевим, чије су тражбине постале пре брака; а ако хоће да има првенство и над доцнијим повериоцима, треба да упише своју хипотеку. Дословним тумачењем поменутих прописа долази се доиста до таког закључка, који је, мислимо, погрешан. Г. Аранђеловић је пак тако разумео и протумачио § 776 и његову допуну. У ствари пак, поменуто законодавно решење хтело је само да отклони неизвесност односно поверилаца мужевљевих пре брака, док је женино право првенствене наплате према доцнијим повериоцима било несумњиво. Свакојако више има смисла допустити жени првенствено право наплате према повериоцима, који су то постали по закључењу брака, него према повериоцима пре брака. Па кад према овим последњим повериоцима закон даје жени право првенствене наплате, онда тим пре (а 1'огПои) ваља дати жени то право у погледу доцнијих поверилаца. Овако решење тог питања мислимо да је умесније и логичније. 1 Лазар II. Марковић.

п|'е безјппипд с1ез ро1Шзсћеп Уегћгесћегз уоп Вг. Егп8г Ггескг (ХеЉсћгШ Гиг (Ие §'е8атт1е бГгаГгесћГз\У188еп8сћаН, 2. св. 25 књ.). Познати ироф. Фрања Лист иревео је Ломброзову теорију о „рођеном злочинцу" из антрополошког схватања у психолошко схватање и први открио „злочину" или „антисоцијалну" намеру. И школа, коју је Лист основао, поставила је принцип, да за одмеравање казне није мерило објективна тежина дела, већ дубина злочине намере. Нове речи, за један стари, одбачен принцип, који је исто тако добро, 1 У прилог свога мишљења можемо навести и мишљење нашег пошт. професора Г. Ж. Перића (В. предавања Гр. Права на В. Школи),* док супротно мишљење делн Г. Ђ. Павловић у свом делу Хипотекарно Право, стр. 111. * И „0 прв. пр. наплате између држ. п хипот. поверплаца" стр. 29.