Branič
190
Б Р А Н II Ч
говине. Другим речима, не може нико задржати за себе искључиво ираво обележавања једним знаком, тако, да нико други, ни за какву робу, не сме да употреби тај знак. Кад -би жиговно ираво било право својине, онда би његов титулар имао такво апсолутно право употребе. Друга много важнија последица која проистиче из природе жиг. права као лична права, јесте, да оно ужива заштиту објективног права, и без икаквог специјалног закона о жиговима. Жиг. право није творевина позитивног законодавства, као што то мисле многи научари, који заступају теорију својине. У прилог нашег мишљења говори толикогодишња јуриспруденција енглеска, америчка и француска, јер се у тим земљама заштита личних права, па и жиговног права, сматра као неминовна последица општих нравних последица. 1 Истина, примећује Еолер (Коћ1ег), заслуга јуриспруденције изгледа да се умањује услед факта, да су судови дајући заштиту жиговиом праву и без нарочитих законских одредаба сматрали то право као својину, а не као лично право. Међутим та околност што они оперишу са појмом својине, не побија ни мало значај и вредност њихових одлука. За право је главно заштита његова, а не конструкција и квалификовање. Науци је задатак да тачно одреди природу једног права, а јуриспруденција је учинила своје, дајући само заштиту правима, па макар их називала погрешно и њихову правну природу друкчије схватала но што је она у ствари. Разуме се, да заштита жига претпоставља, дајетитулар жиг. права употребом тог жига за обележавање својпх производа, већ упознат од публике као произвођач тако обележених продуката. Кад је тиме стекао извесну репутацију, право је, да само он може обележавати такве производе тим знаком. У том случају објективно право узима у заштиту поштеног п савесног индустријалца — трговца и брани га од нечасне и опаке утакмице, која га може знатно да оштети, а кад када и са свим да упропасти. Али, и ако жиг. право, као лично право, ужива заштиту од иовреда и без нарочитих законских прописа, који би статуирали ту заштиту — она није довољна. Недовољна 1 Вгоит: А. ГгеаМ зе оп Гке 1ам> ор 1гапе тагка апф апаЊдоиз згЖјесГв, р. 536.