Branič

ИЗ СУДНИЦЕ

I Жена је саду^ни^ поред мука за вредност ствари, узетих из трговине, на које по § 109 гр. за^она има права, а^о је у рачуну и она заду^ена. (Одлука опште седнице Касационог Суда од 31. XII, 1905 бр. 11870.) М. С. М. и Еомп. трг. из К. тужбом својом од 24 фебруара 1905 бр. 4712 тужио је суду Д. Ж. арт. капетана, из А. и његову жену 3. због дуга по отвореном рачуну у 411,25 дин. од узетог еспапа. Из суДских разлога: да је тужилачка страна признањем туженог Ж. потпуно доказала своју тражбину по § § 180 и 181 гр. с. п... Одпосно доказа према туженој г-ђи 3. суд налази, да подиети извод из трговачких књига не може бити у овом случају доказ, па ни полудоказ по § 12 трг. зак., да тужени (ваљде тужилац?) клетвом обистпњава,; а ово с тога, што нема доказа да је тужена г-ђа Зорка ово задужење чинила са одобрењем свога мужа — § 920 гр. зак. Тај факт, пгго је из тужилачке радње донесен еспап туженом Ж., где и тужена г-ђа 3. живи као његова жена у.заједницн није доказ, да је она задужење учинила, јер по §109 гр. з. муж се сматра као глава и старешина куће и родбине и по томе његова је дужност поглавито кућом и гомањем управљати; за снадбевање своје супруге старати се по могућству и на сваком месту ову заступати. Према оваквом стању стварп и доказа суд не може тужилачкој страни допустити допуну клетву као' доказ против тужене г-ђе 3. већ се тужил. страна од тражења према г-ђи 3. има одбити (пресуда Алексиначког првостеп. суда од 17 маја, 1905 бр.