Branič

210

В Р А II II Ч

опет дужан, да њој и децп даје ирпстојно нздрлгавање алпментарна обвеза мужа ирема жени — § 109 гр. з. и оца према Деци — § § 115, 116 п 119 гр. з. у вези § 110 истог зак. — Када ово стоји и кад се зна: 1° да је муж овлашћен а у исто време и дужан да управља својим домаћим иословима, 2° да .је муж овлашћен а у исто време и дужан да своју жену заступа у свим спољним односима и пословима њеним и то како спрам трећих приватних лица, тако и према властима, 3° да је услед овог легалног заступништва мужељевог непосредна последица обвеза женина, да је свом мужу у свему послушна и да ништа не предузима без његовог одебрења, и да је због те потчињености своје мужу жена у оиште неспособна. за правне иослове — § 920 гр. з. „младолетнима се уподобљавају... удате жене за живота мужевљева." 4°, да муж без пристанка и одобрења илп нарочитог овлашћења (§ 6.13 гр. з.) и као муж и као старешина куће и породице не може жену задужити, — кад се све ово има на уму п кад се ово доведе у везу са наређењем § 107 гр. зак. онда излази јасно, да би се усвајањем изложених нримедаба III одељења Касационог Суда нехотице иризнало, да муж мо/ке задужнти жену и без. пристанка њена, кад год хоће, или да повериоци мужевљеви, трговци, могу тражити и наплатити дуг мужевљев од ње, само кад и њу поред мужа заведу по својим књигама као дужника, наравно ако им то иде у рачун: даље, да муж може кад год хоће не вршитп своју дужност старешине и своју дужност издржавања п снабдевања своје жене п деце и т. д. и ако му је то законска дужност по § 109, 115, 116 и 119 грађ. зак. и као таква сталиа, законом наређена п противно недопуштена, и да се као такова не мора доказивати, него шта више суд противне томе доказе неће ни допустити — § 79 гр. с. п. — Према овоме с погледом и на то, што дужнпк — тужени Драгољуб нема овлашћења женипа — тужене Зорке, за ово задужење — § 613 гр. з. нити тужилачка страна подноси признате рачуне од стране тужене Зорке, какове § § 15 и 16 трг. зак. траже, а без обзира на то, што се из извода поднетих рачуна у тужбп не види време, од када се дуг датира, и када су ове стварн набављене — јасно је, да овај извод рачуна према § 12 трг. зак. не може пмати полудоказну силу и да тражење тужилачке фирме није до велике вероватноће доведено према туженој Зоркн, па ма тужилачка страна напис рачуна како