Branič

Б Е Л Е III К Е

221

отра правде Шрота, представннка општнне Луегера п представника највишег административпог суда грофа Шенборна, прочитан је друштвенп взвештај за поспедњих 40 година. Друштво јо за то време 23.868 отпуштених робпјаша цомогло са 190.000 круна потпоре а 12.055 породица робијашких са 280.000 круна. Пре неко године и наш Таса Миленковић изишао је с предлогом у „П. Г." о оснпвању једпог таквог друштва у Србпјп али није нашао одзива. * Међународни уговор о издавању криваца — Већ одавна постоји тежња да се престане са појединачним закључпвањем уговора о екстрадицији, иошто и најцивилизованије државе нису стигле, да такве уговоре закључе са свима осталим државама. Први уговори о пздавању простих криваца у смислу данашњих уговора датирају из XVIII века, и закључила их је Француска, с разним државама, али не свима. Тако на пример између Француске и Немачке не постоји уговор о екстрадпцијп. Француска је пре рата од 1870 год. закључила такве уговоре с разним немачким државицама и ти су уговори остали у снази према чл. 18. франкфуртског уговора о миру. У свима таким уговорима побројана су и дела за које се допушта екстрадиција. У сваком случају потребно је да је дело за које се тражи екстрадпција и у закону оне земље, у коју је кривац побегао, кажњиво. Екстрадицпја за политичке кривце не постоји. У прошлости је познат само једап такав уговор. Русија, Пруска и Аустрија закључиле су 1834 конвенцију и о издавању политичких криваца, али само на случај каквог повог устанка у Пољској. Францускаје од јулске револуције 1830 одбила све државе које су тражиле да им изда политичке кривце, који су се скло-

нили у Француску. Никад од тада Француска није издала ни једног политичког кривца. — II ако Француска до данас има од свпх држава највећи број таквих уговора о екстрадицпји простих криваца, ипак она ни до данас пије закључила те уговоре и са овим државама: Русијом, Грчком, Румунијом, Турском, Персијом, Мексиком, Колумбијом, Бразплијом, Аргентином, Кином и Вгиптом. Са Кином је Француска закључила само споразум о издавању матроза, који би са француских ратнпх бродова дезертирали. Отуда се види потреба нарочито за мање државе да закључеједан такав међународни уговор о екстрадицји, јер многе нису ни у стању да са свима осталим државама посебице закључују такве уговоре. Прогноза у грађанским парницама — Бечки апелациони судија д-р Роберт Најман-Етенрајх држао је педавно предавање о Прогнози у грађанским парнацама. Предавач је између осталог рекао: Јерингов поклич у борби за право заслужује и данас ону исту пажњу коју су му и некад поклањали, јер се пи код кога не може претпоставити да води борбу без изгледа на успех. Ко хоће парпицу да води, обично је прво питање, које му на памет пада: „Да ли ћу парницу и добити1" Успех сваке парнице зависи од решења фактпчких и правних питања. Фактичко питање може се у смислу тужиочевом решити само тако, ако он истину износи. С тога сваки парничар треба да је обазрив пре но што у парппцп пешто потврди. Осем опасности од нетачних тврдња постоји и друга, да лп се могу и доказати истините тврдње. Грађански поступак пружа нам многа средства за то као и да њиме откријемо, да ли се и како извесан догађај десио; нарочпто је доказно средство саслушање страпака