Branič

фАБРИЧКИ II ТРГОВАЧКИ ЖИГОВН (МАРКЕ)

251

требљава и на други начин. Таквим означењем боље се штити жиг, јер се лакше доказује та1а /Шев учиниоца кривичног дела подражавања жига, ако се и сам начин употребе жига нмитира. Са тим податцима снабдевене прпјаве подносе се колегијуму судском на решење, да ли одобрава упис или не одобрава. У случају да суд одбије упис жига, одбијени има право, да се у року од петнаест дана жали Касационом Суду, чија је одлука извршна. Ако суд одобри упис, жиг се заводи у нарочити регистар, који постоји код сваког суда, а који је изложен публици на слободан увиђај. Осим тога, суд је дужан у званичним новинама објавити одобрење жнга. 0 чијем трошку бива то објављивање, не спомиње се у закону. Пријава сваког жига подлежи таксн од 20 дин. у таксеним маркама, која се ставља на саму пријаву (чл. 14.). Међутим новим законом о таксама од 16-ХН-1896. године, пропнсано је у ТБр. 202. да се за сваки жиг плаћа годишње такса од 20 динара, што за десет година, колико траје важност уписа једног жига (чл. 15. зак. о заштити жигова) чини укупно 200 динара. По чл. 13. „Од оних жигова, кОји су уписани у регистар (чл. 11.) један прпмерак се предаје судском регистру, други, такође уписан на исти начин, предаје се сопственику, а трећи заједно са пробним комадом Министру Народне Привреде на чување и употребу." У министарству Привреде води се нарочити централнп регистар, у који се заводе жигови па врсти производа за које су пријављени, и по реду пријављивања. У њему се налазе и свп подаци, који се по чл. 11. захтевају. Овај регистар се води ради публнцитета жигова, с тога је у свако доба приступачан публици ради прегледа. Ово је у главном процедура, кроз коју има да се прође прн прибављању права на жиг. Дејство уписа. Уписом се заснива искључиво право употребе жига за. обележавање одређених предмета трговнне или производа индустрије. Чл. 2. гласи: „Ко хође да добије нскључиво правона употребу каквог жига, мора га по опредељењима следујућег одсека пријавити (регистровати)." Ову одредбу не треба.