Branič

О ПОВРЕДИ ТЕЛА КРИТИЧКИ ПОГЛЕД НА ГЛАВУ XIX. КАЗНЕНОГ ЗАКОНИКА.

(Свршетак)

VIII Са овим би у главноме завршили своја посматрања одредаба, које се односе на иовреде тела у опште. Но како су кривице овога рода у нас и многобројне и од веома велике важности, јер се тичу интегритета тела и здравља човечијег, то налазимо за потребно, да изнесемо и своје мишљење: како би требало реформисати XIX. главу иашег казн. законика, те да наше одредбе одговоре захтевима модерне теорије и кривичног законодавства. Пре свега држимо, да подела повреда на лаке и тешке није довољна, јер се она до сада чинила с обзиром на време боловања, или неспособност за рад, или на трајну неспособност за рад и осакаћење. Већ и с обзиром на то, што наш казн. зак. у § 177. квалификује као тешку сваку повреду тела, од које је повређени најмање месец дана био неспособан за свој посао и што према природи повреде оставља судији на оцену: хоће ли дело квалификовати као преступно или злочино, — држимо, да је оваква подела телесних повреда неподесна. Судији је остављено не само да се креће између минимума и максимума једне врсте казне, већ да дело, према своме нахођењу оквалификује Као преступно или злочино. Оставити судијама овако вранич Ј5