Branič

284

Б Р А Н II Ч

од Устава, него што ће посланици да имају права на дијурну. Тада се народно представништво морало савити пред вољом гвозденог канцелара. Визмарк дајући једнако тајно и непосредно право гласа, ишао је на то, да онемогући пролетаријату, који је је због те изборне реформе почео брзо да расте, да уђе у парламенат, јер немајући дијурну, мислио је Визмарк, социјал-демократски посланици неће се моћи издржати и бегаће из парламента. Али и највећи државник често пута не може да предвиди политичке последпце. И кнез Бпзмарк нреварио се. Доказ је за то оно 78 социалдемократских посланика у Рајхстагу. Социјалдемократија није марила што њени посланици немају од државе дијурну. Она њима плаћа дијурну из своје партијске касе, а партијска каса располаже данас таким сумама, да би она могла издржати п 200 посланика. Дневница им је из партијске касе 12 марака. Међу тим то што посланици немају дпјурне изазива да су грађанске странке у Рајхстагу врло ретко заступљене јер је живот у Берлину врло скун. За то социјал-демократе и воде прву реч у парламенту а било јеслучајева, и да се од 66 сазватих седнпца одржи једва 13 са потребиим бројем посланика. Због тога се нарламентарни рад развлачп у недоглед на штету саме земље. А и кад се седнице могу одржатп председник Рајхстага мора бпти врло пажљив према жељама социјалдемократских посланпка јер ако то није, потребно је само један од њих да предложи одлагање седнице или што друго и на тај начпн да изазове гласање, па би се одмах утврдило да у Рајхстагт нема довољан број посланика те да према томе не. може даље да радн. Тек у последње доба посланици су добили бесплатну вожњу на желез-

ници од места живљења до Берлина и натраг али само у почетку и пошјо Рајхстаг заврши сесију. Сада је на послетку влада поднела предлог да посланици имају годишње 3000 марака паушално, али за сваку седницу на којој не бп били има им се одбити 30 марака, без обзпрајесули болеснп или спречени каквим разложним послом. Немачки Рајхстаг броји 397 посланика а за пуноважан рад потребно је 199. Посланици су незадовољни овим предлогом и називају га — Маи1ког%е8е1г или (јшНоНпеЈгене!/ због неких других одредаба, који иду на уштрб њихове слободе. ма да се циљ владин — да се трајање сесије скрати, рад убрза и седнице да буду пуноважне — неће овим постићи. * Црни огртач — Недавно је изишло из штампе дело Адолфа Вајслера: „Историја Адвокатуре" („ОебсШсМе с!ег ВесМзагтаИвсћаД", Јоп АЛоК \Уе1881ег. Уег1ав; С. С. М. РМ1ег, Бе1р21§) у коме је познати адвокат у Хали изнео пуно историјских докуменати, до сад непознатих, али који могу интересовати не само адвокате већ и шире кругове. Да би се видела интересантна садржпна овога дела, ми ћемо овде изнети само једну главу о реформц адвокатуре у Пруској под Фридрихом Вилхелмом I., која ]е 1713. г. извршена бруталном силом. Од 887 адвоката, колико је онда било у Пруској остало је само 336 а од 165 прокуратора само 81 у служби. Осталима је без милосрђа закраћено право рада. „Само челично срце било би у стању да остане равнодушно према беди, које те цифре казују," вели писац, па онда наставља: „Али то пуштање крви од 1713. год. било је потребно за ондашње болесно правосуђе. Па ипак тадашњим адвокатима учињена