Branič

0 ПОВРЕДИ ТЕЛА

229

вичне одговорности лекара, када они из нехата повреде чије тело или здравље. Приватно право поставило је начело, да онај, који својим нехатом нанесе коме штету, одговара овоме за исту и да је дужан накнадити је. И грађански закоиик поставио је о томе нарочпте одредбе. На први мах могло би изгледати, да је материјална одговорност довољна гарантија и противу повреда тела нз нехата, јер се код ових нарочито мотри на штету, коју је повређени претрпео услед повреде. Али када се ствар промотри и са друге тачке гледишта, онда се лако долази до уверења, да се, поред материјалне, мора у начелу признати и кривична одговорност, која, према конкретном случају, треба и може да достигне доста велику меру. Код нехата претпоставља се таква радња, из које произилазе зле последнце, без намере онога, који је радњу предузео, но које су се могле избећи, да је кулпозна радња' предузета била са оном пажњом п смотреношћу, са којом се такве радње обпчно врше. Сваки човек, без разлике, има право на ннтегритет свога тела и здравља, и који му то његово право наруши, било намерно, бпло нехотице, мора бити кривично одговоран за такву повреду. Познато је да и нехат није увек подједнак, а исто тако, да ни последице нехата нису увек истоветне. Услед тога и законодавац увек оставља суду, да се креће између минимума н максимума казне, која је за повреду из нехата одређена. Али има повреда из нехата, које треба нарочито издво- " јити од обичних нехатних повреда, и противу њих реагпратп строжим казнама. У повреде те врсте долазе на првом месту повреде, које произиђу услед нехата лекара, приликом указивања његове помоћп. Лекару поверавамо своја најдрагоценија блага: живот и здравље. Према томе јасно је, да и његова одговорност не може бити незнатна, ако његовом непажњом изгубимо било једно или друго. Али пошто лекарска наука заузима једно пространо поље, и пошто и у њој владају у многим питањима контраверзе то настаје питање: у којим случајевима и под којим условима треба лекар за свој нехат да одговара?