Branič

ИЗВРШЕЊЕ СМРТНЕ КАЗНЕ

373

неће бнти ни најмање чудновато, кад се буде узело у обзир, да је наша држава била за то време на доста ниском ступњу културном, и да су пооштрене смртне казне примењиване у многим европским државама за то време. II тек у шестој десетинн претходног столећа, кад се је слободни део сриског народа отргао из стационарног стања, у коме је провео толико векова, и знатно коракнуо у културном погледу, увидела се је бесциљност пооштрених смртних казни. Први одјек тог покрета је молба КасациОног Суда упућена 21. августа 1858. 1 преко Попечптељства Правосуђа Државном Савету, о чему ће касније бити речи. Покрет је био тако јак, да је у комисији за израду казненог законика било чак заступано мишљење, да се у систем његових казни не треба да увршћује смртна казна. 2 II најзад у томе се је имало успеха, јер се 1858. издаде закон, по коме се на смрт осуђенн има убитн из пушака и одмах укопати. Тако је наше Кривично Право у овом погледу врхунац свог развитка достигло. § 1. Начини извршења смртне казне. Пзлагање о овом предмету поделићу ради веће прегледности у пет одељка. У првом одељку говорићу о начинима пзвршења смртне казне по Душановом Законику, у другом за време првог устанка (1804.—1813.), у трећем за време од 1815. до 1858., у четвртом од 1858. ДО 1860. (издања казн. законика), у петом о начину њеног извршења по данашњем казненом законику. Разлика између прва три одељка у начинима извршења готово и не постоји, али је знатна разлика у појединостима, поименце у прпмени њиховој на поједине злочине, у томе да ли се поједини начин стално примењује на поједини злочин и т. д. То пак заједно с тим, што свуда нису сасвим исти начпнп, већ у једпом одељку налазимо неки начпн, кога у другом нема, н. пр. стреЉање, пребијање ногу и руку на два места и стављање за тим живог на точак, довољно је да оправда деобу. А 1 Држ. Арх., Држ. Савет, № 2761. 2 Одвојено мишљење Јована Филиповпћа, проф. филозофије права л члана комисије (в. Држ. Арх. — Држ. Савет).