Branič

372

Б Р А Н II Ч

на свет са злочиначким склоноетима. Отуда видимо пооштрене (квалифициране) смртне казне, где се као црвен конац провлаче кроз цео стари, средњп, па на жалост у многим државама и нови век све до педесетих година пропглог столећа. Поименце, отуда они мало час наведени сурови начннн извршења смртне казне; отуда распињање на крст, гладнаторска борба са зверовима, дављење у џаку с петлом, мајмуном и змијом (роепа си1М), бацање с тарпејске стене у Римљана; каменовање, мучење на точку, одузпмање живота тортуром у Грка. II у колико је злочин тежи, у толикоје освета требала да буде жешћа, у толико застрашивање јаче. Отуда најсвирепије смртне казне за злочпне по ондашњем схватању најтеже. Једном речју, суровост п незнање нису дали тадашњим умовима да појме, да се тим пооштрењима осветнпчког карактера ништа успешнпје не може постићи циљ, коме се је тежило, да ако онога, којн се спрема за извршење каквог злочина, помисао на смртну казну не уздржи од привођења у дело своје намере, неће га уздржатн ни сва мучења скопчана с њом. Исто оваки појмовп заступљенп су и у Душановом Законику. Груба освета и циљ застрашења појављују се као одлике оннх начина извршења ове казне, којп су у њему прописани за поједине злочине. У осталом, то је сасвпм разумљиво, јер су то биле одлике целокупног казненог система свих средњевековних држава па и впзантиске царевине. II Душанов Законик није се према томе могао уздићи у овом погледу над општим нивом. Псте те одлике начина извршења смртне казне налазимо у нас и у првим деценијама деветнаестога столећа. Српска држава је пропала. али је предање очувало поједине правне установе српске царевине. Моћ предања показала се је и у начинима извршнвања ове казне. Врло је карактеристична велика подударност тих начина у старој и обновљеној српској држави за првпх деценија њенога живота на супрот њиховој заједничкој разлнчности од начина примењиваних у осталим европским државама средњег и новог века до половпне деветнаестог столећа. Та појава говори речито у прилог тога, да је заиста народно предање очувало оне начине пзвршења ове казне нз доба некадашње царевине п предало обновљеној држави, а не да су они са стране у нас пренети. Што су се онп у нас прпмењпвали све до шесдесетих година прошлог века г