Branič

ИЗ СУДНИЦЕ

Признање извесних о^о^дности оптуженога не мо^е се цепати на више де^дова и од сваког појединог де^ла стварати до^ази о засебним основима подозрења. Пресудом Лесковачког Првостепеног Суда од 13. септембра 1905. год. Бр. 15684, Живко Кулић, из Врапца, осуђен је са шест месеци затвора, за дело тешке телесне повреде нанете тужиоцу Петру Николићу, онд. Као доказ за кривичну одговорност опт. Живка за ово дело тешке телесне повреде, суд је нашао, да противу њега као учиниоца овог дела, стоје следећи основи подозрења, који по § § 236—238. крив. пост. састављају потпун правни доказ, и то: 1. Што га повређени Петар под заклетвом опредељено за учиниоца означава, — тач. 5. § 121. кр. пост.; 2. Што је по свом признању био, у време извршења дела, на месту где се дело догодило и са повређеним се свађао, — тач. 7. § 121. крив. пост.; и 3. Што је у време учињеног дела, по своме признању, имао при руци секиру — каквим је оруђем према лекарској сведоџби дело извршено, тач. 1. § 121. крив. пост. По незадовољству државног тужиоца ц браниоца оптуженога, Апелациони Суд, у своме II оделењу, пресудио од 8. октобра 1905. год. Бр. 3958, одобрио је горњу пресуду Лесковачког Првостепеног Суда. Ну, по жалби државног тужиоца и браниоца, опт., Касациони Суд, примедбама свога II оделења од 19. новембра