Branič

528

Б Р А Н И Ч

помиље, да законодавац у гл. XVII. која говори о побацивању деце, не казни побачај из нехата. Па, када је то тако откуда би онда законодавац у § 178. претпостављао нехатни побачај? Законодавац нигде не пратпоставља нехат, већ када хоће да казни нехат, он то онда нарочитом одредбом прописује. Јасно је, дакле, да је законодавац у § 178. прописао казну за хотимичну злоставу трудне жене, услед које ова мртво дете роди или недонесено побаци, као што та одредба и гласи, и да овде не може ни говора бити о нехату, па с тога баш та одредба и долази у опреку с тач. 2. § 170. као што смо ми то у расправи својој и доказали. Никакав разлог од стране критичара није што вели: „зар би законодавац био толико неувиђаван" и т. д. Па зато му ми баш и замерамо и велимо, да му је та одредба била не само излишна, већ да је њоме створио и колизију двеју одредаба. А сем тога, законодавац још није у одредбп § 178. правно разлику између лаке и тешке иовреде тела. Не упуштајући се за сада у оцену тога, колико је тачна дефиниција критичарева о злостави, ми само констатујемо, да он и сам признаје, да наш законодавац у гл. XIX. није правио разлику између повреде и злоставе, те је на тај начпн такође говорио у прплог нашем мишљењу о одредби § 178. Ето, дакле, још једнога доказа о томе са колико зрелости, дубине и логике може располагати ђак, чији хоризонт размишљања мора бити скучен са недостатка праксе, искуства у примени закона и познавању духа законодавчева. 0 § 179 а. казн. зак., за који смо ми у својој расправи казали, да је не само излишан, већ да може у конкретном случају да изазове и велику забуну, критичар има појмове, који се нп у ком случају не могу назвати правничким, јер се ни теоријски ни практично бранити не могу. А ево за то и доказа. Ми смо у својој расправи, поред осталога, навели, да законодавап у § 179 а. прописује казну робије до осам година и за сам покушај, да се нечијем здрављу шкоди. И заиста, ко год прочита став I. поменуте одредбе, видеће, да је то тако, јер он гласи: „Ко другоме хотично даде отрова или друго што, гато здрављу шкодити може, да се казнго робијом до осам година. Не тражи се, дакле, ни да је било какве штете по здравље. Могла је бити употребљена и минимална доза отрова, која у конкретном случају није шкод-