Branič

426

Б Р А Н II Ч

Противљење делом, које је једино било меродавно за ивисарн) ИћегШГб у римском праву састоји се у позитивној радњи, којом се вређа право службености. Од стране сопственика послужног добра предузима се радња, којом се очито иде на то, да се смета вршењу права службеностп. Такве су радње: зидање другога спрата на нашој кући и ако наш сусед има право службености, према коме нам то није допуштено; преоравање пута на њиви или ливади на коме наш сусед има право службености пролаза; уништење цеви, којима се слива вода са повласног на послужно добро; затварање рупе на зиду и т. д. Противљење се може састојати и у забрањивању титулару да врши своје право. То може бити на тај начин, што ће титулара физички спречитп, да не врши своје право или што ће га тужити суду за узнемиравање у своме праву. 1 Сопственик добра не мора сам да изврши противљење; место њега а у његово име то може извршити његов пуномоћник. Што је главно то је, да се противљење оснива на вољи сопственика и да се врши у његово име. 2 Ас1 2. Други је услов, да би се службеност угасила: да њен титулар не врши своје право за три године. У овоме се другом услову састоји прави основ за губитак. Под вршењем права овде ћемо разумети сваки акт титултра управљен на то, да се тим правом користп. Држимо, да је у вршењу права главно, да се право титулара употребљује у његово име. 3 Но 1 Ако сопственик послужног добра сматра, да титулар права службеностп врши своје право без правног основа, он га може тужпти суду за узнемиравање у његовој државпнп. 1п1егс11с(;ит геИпеМае роззезаошб у овоме стучају, показао би на несумњив начин вољу господара послужног добра, да своје добро ослободи терета службености, па с тога мислимо, да бп могао бпти услов за губитак службеностн ако би био и други услов испуњен од стране титулара — поп-изиз. 2 Не може се водпти рачуна о томе, да ли је сопственик права соиственик илп само посесор. II посесору се мора признати право на противљење, односно његовом протпвљењу мора се датп важност, с тога, што он ствар држп у своје име, према трећим лицима се показује као сопственик и ако то у ствари није. Индиферентна је ствар, да ли је држалац савестан или не, да ли је његова државина законска или не. Што се тиче детентира, држимо, да се њему не може признатп ово право с тога, што он ствар не држи у своје име. 3 И овде можемо применити солуцију, коју смо поставили код противљења од стране сопственика послужног добра: посесор врши право као и прави сопственпк, и према томе употреба од стране посесора прекинуће застрелост.