Branič

534

Б Р А Н П Ч

вори ништа о министру-председнику, чак ни о целом министарству, па и мпнистарском савету. Поред свега тога све те три институције постоје у Аустрији као Уставне. Најважнији део расправе посветио је Јелинек критици парламеитаризма и погледу на њен развитак и судбину. Опструкција, која се јавља у разним парламентима по њему значи рат против уставности и неспособност самих парламената. „Систем парламентарне патронаже све више хвата корена и у место да посланици објектпвно воде бригу о јавним интересима, онп се с успехом мешају у државну управу, која на тај начин постаје предмет њихове експлоатације", вели Јелинек, који пначе врло песимистички схвата парламентаризам у будућности. * Нонгрес пољских правнииа — У Кракови је пре месец дана одржан конгрес пољских правника и економа. Конгрес је отворен предавањем гувернера аустро-угарске државне банке Билинског који је чптао „0 међународном изравнању дугова". Право на ваздух — Инстптут за међународно право у Женевн донео је ту скоро ову одлуку, која се одпоси на безжичну телеграфију п ваздушне балоне: „Ваздух је слободан. Државе имају права на њ у миру и у рату само ради самоодржања, који им је потребан. За безжичну телеграфију има да се лримене правила која важе и за обичан телеграфски саобраћај услед оскудице нарочитих одредаба. Свакој је држави слободно, да откаже ради сопствене сигурности спровод Херцових таласа преко своје земље или свога мора, алп јој је дужност да о тој забранп одмах извести све суседне земље".

„Народна политииа" Антона Менгера — Ових дана изашло је из штампе посмртно дело Антона Менгера „Уо1кнро1Шк", или политика пролетера, која са његова два ранпја дела „Хеие 8(аа(81ећге", у коме је социјалистички правни систем и „Кеие 8Шеп1ећге" у коме је основпца социјалистпчког морала, чпне целину. Последње своје дело „Народну Полптпку" Менгер .је довршио јуна 1905. а смрт га је задесила, као што је познато, концем јануара ове године, тако да нпје стпгао ни да види своје последње дело кад је изишло из штампе. Менгер и у том свом последњем делу био је кратак и збијен; није писао фолијанте за људе „који имају времена." Такав је он у свпма својпм списима. „Нова наука о Држави" обухвата 340 страппца, „Нова наука о Моралу" једва 82. а „Народна Полптика" 90 страница. У свима својим делима Менгер говори о „сили прилика." Тако у „Меие бгааМећге" вели: „Свп досадашњи правни пореци у последњем су реду поникли по сили прилпка и за то су увек нмали за циљ да користе малом броју моћннх о трошку широких народнпх маса." —У „Хеие 8ћ1еи1ећге" велп опет: „Моралан је онај, који се слаже са социјалном силом прплика: а неморалан је онај, који се оппре социјалној сили прплпка." У последњем свом делу „Уо1кзро1Шк" Менгер ,је такође подвргао анализи елементе Државе н Морала. Менгер је формуловао за Демократију правило: „Основииа народне политике је неповерење ." Онако исто, као што Држава у политици има један сталан орган неповерења, тако нето и Демократија мора имати прплике за вршење свога популарног неповерења. Менгер је на крају свога дела навео н користи од социјалистичких принципа на разним пољима политике. „Насиља и преваре које велике