Branič

Б Е Л Е Ш К Е

535

силе приликом закључивања трговинских уговора и других споразума примењују према малим или нецивилизованим народима морају нестати," вели Менгер на једном месту свога последњег дела, које се даје с вољом прочитати. Позоришно право — На позив бечког јуристичког друштва ту скоро иознати стручњак у т. зв. позоришном праву проф, Опет држаојепредавање о јавно-правном положају позоришта у државп с једне п о прпватно^правним односима управника и глумаца с друге стране. Право државе за оснивање п тенденцију једног позоришног предузећа да општем поретку потчини, по његовом је мишљец.у историјско, и само се то у Француској од револуцпје изгубило. У Француској данас влада потпуна, да је тако назовемо, позоришна слобода, што значи толико, да је свакоме допуштено да оснива позоришна предузећа, само ако за то има потребних средстава. У Немачкој, ко хоће да оснује позориште, мора на то добити концеспју, која се само по утврђенпм законски одређеним околностима може не дати, ако на пример предузимач нема потребних моралних, артистичких п финансијских •-•редстава за то. На том немачком систему израдио је пројекат закоиа о позориштима Буркхард за Аустрију, који је предат парламенту, алп ни доданасјош није постао законом. За то је и даље остао у важностп стари систем неслободе, т. ј. да одлука о оснивању каквог позоришта зависи од ћефа полицијских власти. Даље се држава интересује што се тиче позоришта и за комаде, који се дају или представљају. Радикални реформатори траже потпуно укидање позоришне цензуре. У даља права која д-р Онет даје

држави долазе и та, да она треба да спречи све демонстрације, које прате обпчно све премјере. Аустријски спстем, даоснивање једног позоришта зависи од полиције недостојан је за модерну државу. Питање о реформи приватно-правних одпоса између управника и глумаца, може се по д-р Опету рећи да је „горуће." Данас глумац кад се ангажује, мора се по уговору одрећи права да код суда извојује диференције, које бп у току времена између њега п дпректора поникле, већ се потчинити одлуци изборног позоришног суда, који је обично тако склопљен, да не може штитити глумца од управника. Обично је глумацу већини случајева изложен милостп пли немплости. Има позоришта у којпма директорп прописују неки кућевпп ред онако као у робијашницама. II најмање ситнице такви директори кажњавају великим глобама или новчаним казнама — одузимањем гаже. Пма позоришта у којима глумци само ако се усуде да критикују управу губе месечну плату. На крају свога предавања д-р Опет говорпо .је о зеленашким провпзијама, ко.је наплаћују поједине агентуре, и онда је изшнао са захтевом да би свака земља требала да има модеран закон о п^зоришту. ■лБрачни закони у Сједињеним Државама — „Ро11ш§'1«1у Ке\иеч\- угледни енглески часопис доносп расправу о законима за развод брака у Америци у коме писац долази до закључка да је просто немогуће по.јмити сву разноликост и многобројност тих закона у Сједињеним Државама. Писац долази до закључка да би мање теже било за закључење брака донети једнолике законе пего за развод брака. Закони који се односе на закључење брака нису толпко прпнципијелно су-