Branič

Б Е Л Е Ш К Е

537

парламента донесу о томе одлуку. Та апсолутна сигурност једног енглеског судије пружа гарантије за његову објективност, а богате плате којима их држава награђује, чине, да су неприступачне ма каквом — материјалном утицају. Тако на пример Тј0гс1 СћапсеНог највиши судија пма плату од 5000 фуната (око 126000 дин.), а ту исту суму добија п као председник куће лордова. Горњи Дом као што је познато јесте и највишп суд Енглеске. Он председава суђењу са перовима, који фунгирају као судије. При доношењу пресуде мора бити најмање присутно три пера. То су обично судије апелационог суда, којисупод Богс! СМе! ЈивЦсе, који има годишњу плату од 8000 фуната. Нигде у свету судије нису тако добро награђене као у Енглеској Међу тим онп немају много посла. У канцеларију долазе у 10 часова и присуствују рочиштима или претресима до 1 часа по подне. Све претходне послове свршавају т. зв. 8о1ЦсШ>г8-и или Вагпз(;ег-и. Веза између адвоката и судија нигде није тешња него баш у Енглеској. Поравнање ван стечаја — Оно исто уступање добара (имовине) које је познато у римском праву хоће да се примени у модерном стечајном постуику на тај начин, да се имовина обичног дужнпка претвори у новац и сума добијена расподели на повериоце. На тај начин економна егзистенција дужникова приводи се крају и повериоци добијају после дужег времена и са великим трошковима често минималну квоту својих потраживања. Таква нроцедура не одговара ни општим економним интересима дужника, као ни интересу самих поверилаца. Тако звани сопсигкин сгесШогшп имао је у првом реду за циљ, да се стечај над дужником избегне, а не да се отвори.

Стечајна поступања пре стечаја, дакле без стечаја већ је било у Аустрији. Годпне 1859 такав је стечај пре стечаја уведен а 1862 модифициранПри доношењу новога закона о сте,Ја ЈУ уведено је п принудно равнање које долази после отварања стбчаја. Та је реформа уведена има трпдесет година. Сад се опет у Аустрији ради на реформи да се принудно равнање пзврши пре стечаја. Дужник кад се нађе у невољи, . може се обратитп суду тражећи да се позову повериоци у циљу аранокмана. То може сваки да учини. који води какво трговачко предузеће, дакле не само трговац који је протоколисао своју фирму. Само његове трговачке књиге морају бити у реду и да он буде у могућности да и повериоцима који долазе у трећи ред осигура најмање квоту од 30 процента, коју има да исплати или из имовине, или уз гарантију солвентних људп. За дужника није безопасно, да се таквим захтевом обраћа суду. Ако би недостајао које од захтева субјективних или објективних и буде ли суд нашао да његовом захтеву нема места може по званичној дужности да отвори стечај, јер је сам дужник тпм самим, што се суд5 г обратио признао, да је пнсолвентан. Буде ли се суд одазвао захтеву дужника он онда преко званичнпх новина упућује позив повериоцима, вршп дакле конвокацију. Сазив поверилаца има за последицу систирање свих нових екзекутпвних корака против дужника. Том приликом не поставља се старалац масе, јер дужник не губи право располагања својом имовином и може и даље оне послове закључивати, које иду у корист самога предузећа или на издржање његово и његове породице. Рочиште за повериоце има да се одреди у врло кратком року, али мора најмање да прође 10 дана од дана